Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

_ ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК п Ат

ТРЕЋА ГЛАВА Трећи услов за срећу. Морална слобода и свемоћ времена.

„Мислио сам да и многи други изучавају људе,

и да то приличи човеку. Преварио сам се. Има

их мање који проучавају људе него геометрију.“ = Паскал, Мисли.

Умети живети, то је читав занат, ми га не учимо. Ми смо утрошили велику снагу да усавршимо материјалну цивилизацију, а заборавили смо да 06огатимо богаство духа. Ми не умемо да „уживамо пристојно у нашој души“, да је имамо пуну и сву. Ми живимо у журби, у узбуђењу. Ми смо узбудљиви и немирни; наша ларма и говоранција чују се до небеса, а земља трешти од нашега рипања. Немамо времена да чекамо да сазру плодови, него их једемо зелене. Ми не умемо да живимо, да живот нНегујемо. Отуда сретамо на свакоме кораку мргуде, незадовољне сваким и свачим. Велики недостатак је не знати да постоји наука о животу, да од садашњице зависи будућност а са неминовношћу природних закона, и да од нас зависи шта ће бити сутра. у

Будућност се може спремити ако се живот не преда случају; боље је предати га непријатељу него случају.

Боље је знати добро свој пут, унапред проучити карту, да не бисмо забасали у баруштине и у друге _ негостољубиве крајеве.

Откуда усред ове модерне хуке и буке, може човек открити да је будућност логички закључак из прошлости, изведен путем несаломљивога детерминизма7р Где би наши немирни људи могли пронаћи да има неопходне постепености између догађаја у животу2 А откуд би гундељ могао пронаћи какав природни законг Наши гундељи не могу да се узвисе до идеје сталних закона, јер људи у ствари нема.