Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

а8 ЖИЛ ПАЈО [Е

Ови данашњи људи нису личности: ничега сталнога. Они су привремени, случајни, ћудљиви низ спољних надражаја, емоција, навика. Огткуда би они видели да њихова будућност има корена у прошлостиг За њих постоји само једна будућност, будућност спољна коју нико не може предвидети. _ Лепо је песник казао: (ве земаљско царство, Слава и војничка срећа, Сјајна круна царска, Величанствена победа, Остварене жеље, — све то бива голуб на крову:! Сутра, згариште, Прексутра слом, Нак_ сутра гроб!“

- Нико не може рећи каква ће сутра спољна бу-

дућност бити. Али у тами иу неодређености што усуд: доноси, будућност наше душе је наша. Ми је можемо унапред смишљати, и радити да буде оно _ што хоћемо. Ми можемо моделисати нашу душу _ давши одлучно такав правац нашим мислима и осећањима, да, ма што се догодило, не будемо играчке догађаја. Драме и крваве сцене су плодови слабости, недостатак самосавлађивања: Федра, Мак= бет, Отело, то су играчке случаја.

Владати собом, — што је права мудрост, можемо научити. Људи су стрпљењем из бодљикаве дивљаке створили мирисаве руже; стрпљење људско преобразило је у слатку трешњу, јабуку и грожђе, опоро и кисело дивље воће. Од једне штуре травке, човек је створио жито и добио хлеб.

Наша снага може тако исто променити, одгаји_Ввањем самога себе, дивљу и па ораБуце природа у разумну главу.

За то се не треба журити. Ко хоће да промени своју душу треба најпре испитати предувете умнога живота, и претрести добро са законима узрока и дејства, свезати уговор са временом, тим великим господарем ситних, који уме уз помоћ многих немерених и незнаних чињеница стварати велике ствари.

Изучавајмо себе: пронађимо најпре које су наше рђаве а које добре тежње у нама. Откривши то моћи ћемо једне оставити времену. да неке сруши а

“