Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА ВИТИ ЧОВЕК => 49.

друге да изгради. Мудраци и свеци нису већи од нас зато ништо су богатији, ни што боље памте, ни што су паметнији, ни што имају јача осећања од наших. Они су јачи и већи јер су разумели. добро величину и снагу збирања „зрно по зрно, камен по камен.“ Они су се ужаснули како време може рђаво утицати, али су ипак дошли себи, охрабрили се кад су разумели и племениту моћ времена, које царски награђује оне који га узму себи за сарадника.

Лајбниц је рекао у својим Новим 'Есејима, да временом можемо променити укус душе. Ми можемо забранити приступ мислима и рђавим осећањима; · можемо сузбити срџбу, гњев, завист, мржњу, сва осећања која нас помућују. Ми можемо сачувати непоколебљиву чврстину нашега расуђивања. Ми можемо у својим властитим очима исмејати наше страсти. Ми можемо растурити груписање које се

слаже око сваке идеје чим јој поклонимо своју“ пажњу. и

У чему је слобода.

Мислити на једну идеју, на једно осећање, немислити на то, шта је тог ситница... Јесте, али баш у томе јесте наша слобода.

Дићи или спустити уставу — ништа лакше ! Јесте, ништа лакше, али тај покрет је од великога значаја. Учиним ли или не учиним тај покрет, ја могу неколико хектара земље да осудим на пропаст или да их покријем жетвом.

Није тешко обратити или не обратити овоме или ономе пажњу. Али,ако нечему поклоним своју пажњу ја чиним да се оне плодне снаге асоцијација мисли слију у поље здравих идеја; обрнуто, ако не обратим своју пажњу на нешто онда осуђујем

на сушу оне пределе душе где су се укопале рђаве.

клице те им не дам да се развију и узру. Није ништа ако се учини или не учини каква

ситница, али, те радње кад се понављају сваки дан ·

створе навике непобедне јачине; од тих навика зависи хоћемо ли бити слободни или робови.