Vizantiske slike. Knj. 1

ТЕОФАНА 175

у

имао неких тридесет година више него она; то није у животу владара, па чак ни приватних лица, једна тако) ретка ни тако необична ствар; и ако нећемо много да истичемо да је та удаја можда била за Теофану једини начин да сачува престо својим синовима, бар јој не треба сувише замерати што је сматрала да највиша власт вреди неке жртве. Једина озбиљна замерка што би јој се могла учинити није што је после пет година изневерила тога старога мужа за једног млађег љубазника — ако је жалосно, то није изузетно — него што се није устезала, да би се могла удати за овог последњег, да се једним страшним злочином ослободи василеуса, свога мужа. А треба уосталом додати да је тешко испаштала свој злочин.

|

Кад је, 15. марта 963. г., Роман умро готово напрасно, Теофана је имала двадесети две године. Она је остала сама са четворо деце, два сина и две кћери. Не губећи времена, она узе намесништво у име два млада порфирогенита, Василија, који је имао пет година, и Константина који је имао две; али је положај био необично тежак за једну жену, а нарочито за једну славољубиву жену. Поред себе, она је нашла једног свемоћног министра, Јосифа Врингаса, који је деспотски управљао пословима за владе Романове, и који би могао доћи у нскушење да удаљи регенткињу, да би сам задржао власт за време дугога малолетства два мала васллеуса. У својој близини, на челу азиске војске, наишла је на једног победоносног војсковођу, чијих се амбиција с правом могла бојати, врховног команданта, Нићифора Фокаса.

Нићифор Фокас био је у то време најистакнутији и најпопуларнији човек у монархији. Пореклом из једне велике породице кападокиске аристократије, потомак једног племена славних генерала, он је сјајним победама још увећао свој углед и свој добар глас. Он је од Арапа био повратио Крит,