Vizantiske slike. Knj. 1

20 ШАРЛ дил

"ски дом. Уместо бљеска церемонија, сјајног одела, веселих поздрава владара, војничкога дефиловања, чуло се само једнолико певање службе божје, виђале усу се само црне мантије свештеника и калуђера. Очишћена од искварених дворана који су је бешчастили, до ситница уређена по озбиљним и светим саветима, царска палата је изгледала да носи „један сасвим нов отпечатак. Презирући раскош, одело скупоцено, доконост својствену њиховом положају, принцезе су радиле својом руком, преле и везле за сиромахе, окружавале се милостињом и „добрим делима. Пулхерија је подизала цркве, 6огато обдаривала болнице и склоништа; њене су се сестре угледале на њу. И јак дах побожности, милосрђа, одрицања од света провејавао је кроз двор и оживљавао велике одаје Свете Палате, некад пуне "сплетака. |

У том је духу Пулхерија одгајила младога "Теодосија. М сама врло образована — знала је грчки и латински, ствар већ доста ретка у то време — она га је окружила изврсним учитељима и бриж-Љљиво бираним друговима. Он се користио добрим поукама што их је добио. То је заиста био један „врло учен млад човек. Учио је грчки и латински, астрономију, математику, природне науке, много „Других ствари; цртао је и сликао, и волео је да бојадише лепе минијатуре рукописа које је имао. Имао је укуса у читању, и саставио је себи богату "библиотеку; а увече волео је врло дуго да ради, при светлости једне лампе коју је сам био пронашао. За све то заслужио је да му историја да на„димак Теодосије „калиграф.“ Али је Пулхарија још више бдила над моралним васпитањем свога брата. "Он је био врло побожан, радо је певао црквене „Химне са својим сестрама, редовно постио двапут недељно, и волео да се препире с теолозима. Најзад му је исама Пулхерија давала поуке из понашања; учила га је како један цар треба да носи усвоје одело, како да прима, кад му приличи да се енасмеши, а кад да има озбиљан и сталожен израз,