Vizantiske slike. Knj. 1

АТЕНАИДА 28.

укратко све префињености које церемонијал налаже једном василеусу. И тако, у време његове женидбе, Теодосије је био леп младић, средњега раста, плав, са црним очима, врло добро васпитан, врло учтив, благ, човечан, љубазан, помало досадан и педантан. Од телесних вежбања волео је само лов; без зелике моралне енергије, није осећао нимало привлачности за рат и борбу. Пошто је по природи радо чувао кућу, најрадије је проводио време у двору; слабога карактера, поводио се за свима утицајима. Укратко, то је био један савестан и осредњи цар, добар може бити за каквог мирног владику, сасвим недовољан за узбуркани век у коме је живео.

Између своје строге заове и лепо васпитаног мужа, шта ће бити са Атенаидомг И она је, не треба заборавити, била учена жена. У време кад се она родила, њена отаџбина Атина била је још једнако: велика университетска варош јелинскога Истока, најлепши музеј старе Грчке, последње склониште паганске књижевности. Кћи професора, млада девојка је, природно, добила изванредно васпитање. Њен је отац предавао реторику; он ју је упознао. са ремек делима старе књижевности, Омиром и трагичарима, Лизијасом и Демостеном; он ју је научио, по обичају тадашњих школа, да сјајно импровизује“ на дате теме, да саставља лепе стихове, да се отмено изражава. Она те, с друге стране, била посвећена у тајне неоплатонске философије, чије је најславније“ представнике Атина била прикупила; знала је такође астрономију и геометрију, и у свему је подједнако савршено успевала. Својим умом и вештином лепога говора она се била допала Пулхерији, и може се мислити да је Теодосија исто толико очарала својим знањем колико и својом лепотом.

Атенаида је била добила сасвим паганско образовање, и лака глеђ хришћанства којом је патријарх угладио душу нове покрштенице без сумње није“ много изменила васпитање добијено у младости.. Зато је, у круговима који су били приврженици;