Vizantiske slike. Knj. 1

30 ШАРЛ дил

Цар је, прича хроника, ишао једнога дана у цркву; Паулин, болестан, био се извинио што не узима учешћа у свечаној литији. Уз пут, један просјак понуди цару једну фригиску јабуку, необично велику. Теодосије је купи и, још увек заљубљен у своју жену, пошље је Евдокији. Ова је међутим посла Паулину као пријатељски поклон; а управник двора, не знајући од кога је царица добила воћку, помисли да је то згодан поклон и да ће се допасти цару, поклони јабуку Теодосију. Владар, врло изненађен, чим се врати у двор, зовне царицу и без увода је запита: „Где је јабука што сам ти послао» — „По- · јела сам је“, одговори несмишљено Евдокија. У име њеног вечног спасења, Теодосије заклињаше своју жену да му каже истину; ова остаде при свометврђењу.. Тада, извадивши воћку испод свога огртача, василеус је покаже својој лажљивој супрузи. Дође до непријатног објашњења. Разјарен, љубоморан, пар се растане са својом женом; што се тиче Паулина, пошто је сасвим пао у немилост, он буде удаљен са двора и мало после, би убијен по заповести владаочевој, у Цезареји, у Кападокији, где је био. прогнат.

Колико истине има у овој причи» И овде је тешко да се то тачно одреди. Најстарија причања. о томе догађају. која су дошла донасводе порекло тек: из МГ века, а савременици о њему нису ништа знали или бар ништа гекли. Главне чињенице изгледају; ипак тачне. Евдокијина кривица без сумње вије била ништа друго до несмотрености; много доцније, лежећи на самрти, пре но што ће изићи пред божји суд, она се клела да је у Паулиновој ствари била сасвим невина. Али догађај који је тако помамно распалио Теодосијеву љубомору ускоро је и царицу бацио у немилост. Њени су га непријатељи вешто искористили против ње, да би се понова дочепали утицаја на царев дух. После Паулина, Евдокија виде како и други њен пријатељ, префект Кир, паде у немилост. Тада, осећајући да је изгубила сваки уплив, готово у завади са својим