Vojin

219

свези са Блихером, Гнајзенавом и Биловом, као великим ратиим вештацима, што је њиове мисли о вођењу целог рата усвајао, што је те мисли умео, тако рећи, пренети у душу цара Александра, и што га је знао за то да иридобије. Бладајућа партаја у бечком двору, где су тада владали Метерних и Генц, била је особитог начела, — прогивног сваком народном одушевлењу. И та је партаја тада у Бечу владала, и помоћу њеном Метерних се подигне на чело управе , и само помоћу њеном могао се он ту и да одраш. Зато је и казао Штајн: „Влада није ништа чиннла. нити је хтела да чини, да смели дух за отачансгво од 1809 подстрекне и да пробуди у народу благороднија осећања.'- Зато је у чешкој војсци оскудевала снажна моћ успренуте народне вол>е, елеменат народног одушевлења. Много би био учинио вођ, који би умео, да свој нолет пренесе и на ове тешке масе, који би их електрисао. Блихер, под седим власима, а са младићским срцем, у71-ој години својој бијаше јоште чврст народски муж. Он имађаше особиги, популаран, кратак, војнички говор, којим је и саме Русе доводио до усхићења , иако га нису разумевали. Па је исто тако умео и да се обходи са нојницима и ОФицирима. Да је Блихер, или други какав као што је он, био на челу тој чешкој војсци, он би своју ватреност пренео и у војску , он би те тешке масе начинио лакшима, бржима, хитријима, окретнијима и одважнијима за бој, он би ик Фанатисао, па би радостно ишле на смрт, као што му је испало за руком код сурове руске војске, која је под њим била, и на његов глас улеташе у најжешћу ватру силно и победно. Овај Блихер, го је био прави вођ за рат, који носи на себи чисто народаи облик, као што је и био овај рат противу Наполеона 1813. Тојебио војвода за народан рат, за рат, у коме је велики угњетен на18 *