Vojin

225

осећања. Владина партаја у Бечу иезадовољпо је тресла главом, кад је тада Штајн издао позив на „немачки нпрод као савезнике" у име цара Александра и краља прускога, у коме их позива на борбу протнв Наполеона, обећавајући им, у име њиово, као награду, устав слободпији н удвсиији према вре.пеиу, ако се буду борили у овом светом рату. Због овога помеше у Бечу да раде, да како тако одрже Наполена, човрка, који је с њима имао једнаког начела, т. ј. да иароде .пету под поге. И отуда је то, да су се у Бечу старали били, да се Наполеону отвори што почастнији пролазак при поврату из Русије, а не што му је цар аустријски био таст. Од тога је дрхтао Штајн јер би тада у нншта отишле све скупе и крваве жртве народа н сви добри лзгледи. .Буди око Наполеона и прускога краља желили су и радили да Наполеон прнми уговоре мира, као што Штајн каже: једнн од страха, јер су се бојали од опасности; а другн од мекуштва, јер су се бојали рада и жртава, које би све ова дуга борба собом доиела. Према оваквом тадашњем стању иише Штајн једноме: „морам ти казати да човекомржња код мене почнње да расти од дана на дан." У кругу око владара и код других неких високих лица порађала су се подобна осећања. Штајн осим других презнраше и помињатог Генца, који је некад много радио, да се Немачка подигне. Тај Генц, досадањи поштоватељ Штајнових дела и Штајновог карактера , био је бистар као н Штајн; но у друштву, у ком се налазио, пор}'шио је све своје добре душевне моћи и вољу, зато , јер је као роб одан бно бескрајњем уживању, а за то му је требало много материјалног средства , — те тако и није могао остати поштеног карактера. Пошто се пећ предао метерниковој партаји, он је радно о том да своју плату обезбеди, и ишао |е по ћудн своје нове господе другова. Презрев и самога себе, а пре-