Vojin

226

зрен од немачког народа, наодио се угдавном стану код вдадаоца и написао је ово у свом дневнику: ,,Општи дух немачког народа, противан Француском господарству, дао је први мени и Метернику повода, те смо почеди мислити и бринути се за будућност. Овај се дух још јаче оснаашо Штајновом прокдамацијом. и постао је моћним, особито код Пруса, тако, да је рат за ослобођење почео дичити на рат за слободу. и Да Бдихер иде дакде к чешкој војсци у Чешку и да стане под команду Шварценберга, код кога и с ким су се овакве дичности наодиде, — то је бида каштига за Бдихера. Бдихер и његови пријатељи кажу вдадарима и њиовим ђенералима: да Бернадот неће ништа радити , чим они изиђу из Слезије и дођу у Чешку, јер је Бернадот и досад окдевао и уздржавао се од сваке радн.е, и да је његова подитика већ нозната и сваком Немцу, а особито ђунералу Билову. Бидов бијаше већ послао једног свог новерника к Блихеру , те му је истумачио двозначно и сумњиво поступање Бернадотово. Билов је тада Блихеру овако поручио: „да Бернадот све чшш, само да Французима показке, да он немисди нападати на њп н тући се противу њи са својом војском, у колико као њиов земљак у толико и као њиов пријатељ." И данас се зна, да су Билов и Бдихер добро увидели биди Бернадотове намере. Они су видели дела. која су издазила из његовог начеда, па ако и не сва. Сад су знали његове најтајније мисли, н оне су им дале кључ за његово неодговорно поступање до битке код Липиске. Бернадот, без сваког разговора , ратник од големога дара, имао је само дке ствари, на које се обзирао: Шведску и Француску. „Само не пораз мојим Шведима" говораше он к Поци дн Борго, скојимје делио личну мрзост против Наполеона. „Ја морам