Vojin

228

н нимало. Он се чини као да хоће да оклева, па је узео еистем пасиван." II тај избрани шведски кнез, бијаше човек, о коме се држало , да је сгвар с њиме много добила. Да се начнни што већи савез, то је био онакав задатак, ако се тежн, да Наполеоиа победе ; извршење пак тога савеза, то је иаше дело. Тако су говорили и хвалили се дипломати у главноме стану. А то је био човек, који је наговорио сва три кладара на то: „Како је Наполеон оштроуман војвода, то и рат с њиме треба да се води сасвим правилно, т. ј. да се пебаца судба света на коцку излазом једне битке, која бн се морала непремено држати." II том човеку хтео је главгш стаи да преда судбу целе Немачке, само да је Блихер и по повтореној заповести послушао да у Чешку дође. Што су Пруси и Руси и досад учииили, било је противу Бернадотове воље, а кад би они у Чешку отишли, онда Бернадот неби нишга ни радио, и Наполеону с те стране било бн сасвим отворено поље. Свеједакле стајало до тога, да ли ће Блихер да остане при своме, т. ј. да неоде у Чешку. У овима данима , који су н за Немачку и за цео свег бнли најважнији, јасно се видн, шта вреди карактер сталан и постојан , мудрог и бистрог погледа , и како без тога, а у таквима часовими, невреди ии највећа учевност. Како великог, како снајкног карактера и бистрог погледа показује се Блихер у овима данима! М ноги су се трудили да докажу, да је Блихер бно само храбар ратник без друге способности, а напротив Шварценберг да је нмао голему способност и практику, што је ђоја изучио Нзполеонову вештину урускоме походу. Но дела најбоље за свакога говоре, и оцена дела уједно је и оцена лица, које је радило. Осим осталога, н сама та Шварценбергова заповест, да Блихер иде у Чешку, непоказује никако