Vojin

229

Шварценберга као мудрог и вештог. Да је пак он умео и боље да ради, ал је то чинио само ио жељи три владаоца . то га никако неизвињава. Јер где се решава добро једног народа, ту каракгеран музк, несме да подложи своје чисте и добре мисли туђим погрешним жељама, нећ као постојан човек и прави муж треба да каже, да то води к пропасти, па да све употреби, да се неизврши то што је погрепгно. Блихер је тако радио. Блихер је увидео, да 5и погрешно било, кад би уз чешку војску сјединио своју , која је бнла одушевљеиа и у његовој руци хитра; и увидео је, да би жртвовао самосталност своје управе и радње , кад бн се подложио Шварценбергу и другима дилетантима , који су се наодили у стану код три владара 1 Зато он са Гнајзеиавом, Биловом и осталима својима изјави владарима и осталнма у стану, који су били заузети за немачку ствар , и то преко свог мајора 1 'нла: да бн хрђаво било , ако би се његова војска сјединила с главном, једно зато, што би тамо остао Бернадот сам, и неби нишга радио, а друго, што би с*» тамо Наполеону одрешнле руке. Још место тога предложи, да он треба да пређе са својом војском Лаб, па да иде к Липнској, а за њим Бернадог: исто и чешка војска да тегли тамо, те да све три у једнини бију главну битку с Наполеоном. Дакле мисао, да се код Липиске бије главна битка, није изишла из главног стана у Теплицу, него из Блихеровог. Овим Блихеровнм поступком увиде владаоци истину и доброту његовог плана и усвоје га, и то цар Александар и пруски краљ, а и Шварценберг одобрн га. И тако, пошто им Блихер покаже, зашто ни на повторену заповест није хтео у Чешку доћи, они му оставе слободу у радњи, да тај план изврши.