Vojin

230

3. Октобра почне Блихер да прелази Лаб код Вартенберга у договору са Биловом, Таденцијем, Винцингеродом и Воронцовом. Последња двојица, нису хтела да трпе спору и подлу радњу Бернадотову, па су се сасвим придружили Блихеру, његовој смелој политици и одваа.ној радњи. Из Блихеровог стана нзишла је мисао, да се код Липиске држи главна битка, и он је томе највише принео, једно, што је од велике вредности бнло кретање његове војске иза Наиолеонових леђа; друго, што је принудио и Бернадота , да се бнје: треће, што је чешку и сву савезну војску извео у ноља Липнска, где су и могли користити се бројном иревагом над Наполеоновом војском. Бнјаше 16. Окгобра изјутра, између 8 и 9 сати, кад је Шварценберг са чешком војском напао на Наполеона, којн се за бој тек спремаше. Напад је био у полукругу, који се левим крилом почнњао од Коневице и Плајсе, па се свршавао иза Либертволпвице. Спрам Коневице , т. ј. на левом крилу, наступао је МерФелд, а на десном прама брду Колм ишао Кленав . и то једна пруска колона под Цитеном, и Хетмаи Платов с козацима. У средини поред МерФелда био је Клајст према Марклебергу, и под њим Кликс. Упоредо с Клајстом настуиао је принц Евген од Виртемберга с Русима и Прусима; између њега и Кленава бијаше кнез Горчаков с Русима и Прусима под Пирхом. Обе ове колоне у средини, т. ј. Евгенова и Горчаковљева теглиле су к Вахави и Либертволквици. Цела ова нападна војска бројала је 60000, а руководио ју је Барклај де Толи. Иза принца Евгена код Герена стојао је Рајевски са руским гранатирима , а још даље код Магдеборна бијаху руска и пруска гарда. Лево од њих код Цебикера с оне стране Плајсе аустријска авангарда под принцем од ХесенХомбурга, очевидно здраво далеко за брзе опасно-