Vojin

гз1 сти. Цар Александар и пруски крал. били су иза принца Евгена на вису код Госе; уз њих н Барклај де Толи. Цар Франц оотао је у Алтенбургу. Врховиу управу над целим водио је на својој страни Наполеон сам. Десно крило држао је кнез Поњатовски; до њега у срединн маршал Виктор, а на левом крилу Лористон. Острагу код Пропстејиде стојала је стара гарда под Куријалом, и нова у четири колоне под маршалима Удинотом и Мортијером. Лево од њих, између Шетерица и Холцхаузена бно је маршал Магдоналдо да бизаклањао лево крпло, иој« неимађаше наслона. Сасвим острагу маршал Ожеро. Наполеон није имао шппе ону преВашњу мирноћу и сигурност. Његова гордост беше ослабљена великим и безпримерним губитцима и иесрећннм бојевима . које је претрпео у последње време са својим Французнма. А славољубиво срце бијаше му раздражено поразима, што истрпеше многи његови ваљатни ђенералн у бојевима код Гросберена, Кацбаха и Деневице. Што је он још и сада побеђивао, где је сам лично водио, то је губитке Удинотове, Рењијерове, Магдоналдове, Жирардове н Нејове прнписивао не њима, него војницима, али је огорчен био и на ђенерале. Кад је видео разбијену Могдоналдову војску, која је нод Кацбаха потучена била, рекао му је: „та то су кукавице;" а и за саме ђенерале казао је у псовки „то су ниткови, што су вас водили." Наполеон је врло добро знао да су ови његови војннци имали пред еобом, што је он највише мрзео, н од чега се највише бојао , т. ј. раздражења пародњег и војске, коју су саставили л>уди запојени таквим духом , као што су биле војске под Блихером, Биловом и Гнајзенавом, па још и под таквима војводама , који беху кадри са својима таквима војскама да одуче Французе и њиове ђенерале од победа. Наполеон је знао , како би сасвим