Vojin

ИЗ ГРАДИШТА У 1ГЕКИАЈДАН

21

(врагкиторе), до кога на брду Гргаонару биле су у Карађорђево време србске страже, долази се на реч.ицу Гложану, уз коју се одваја једна стаза, која излази на главни пуг код Маркове крчмеј (ту нема никакве крчме него само чистина и вода). Код ге речице н Пек и иут мењају свој источан правац и окрећу на југ за близу 90 степени, и близутога савијутка познаје се место где је био шанац у Карађорђево време. Пут више не иде поред Иека него се почне пењатн, пошто прегази дугачку речицу Р ечицу, уз планину Речицу, која је један кршан крак од главног чвора Омољских планина, полазећи с врха Кунинове главице. Пут је до Речице добар, ал сад улази у теснац , пође здраво уз брдо, и тако траје два сата, па онда силази у Пек код ушћа Грабовице, која с лева рони у Пек. Од Речице па до Грабовице пут је хрђав, у кишно н зимско доба одвећ теготан, и за артилерију био би сасвим неупотребљив. Од места, где се почне спуштати одваја се једна пешачка стаза, која уђе у долину Г р абовице, и испод Грабова, где има око 50 кућица, што је држава изградила за горење угља а за потребу мајдана , па сад стоје онако пусте, — излази на главни друм. Пречац јој је по сата. Предео је врло бреговит и јаком шумом тако покривен, да је цео тај пут прави теснац. Кад се код ушћа Грабовице сиђе у Пек онда пут кроз по сата промени свој јужни правац, окрене на исток, пређе преко Пека, где је сада иачињен диван дрвен мост од новије конштрукције и уђе удолину малога Пека који се ту улива у велики. Сад пут иде том долином, гази мали Пек равно 10 пута и за 1 сат стиза у Пекмајдан, куда долазе још три главна пута: с Дунава из Добре, с Дунава из д. Милановца и из Неготина уз реку Шашку. И милановачки и неготински стасавају у мајдан у окукама, само онај из Добре не, јер