Vojin

22

ВОЈИН

он кад с Бабнног моши ла сиђеу Радину реку, онда пређе преко једне косе па уђе у Пек и даље у мајдан. Пекмајдан јеуједном пријатном гротлу нначе узапе доднне малога Пека и има више од 100 ске једнаких по кроју и велнчини кућица ушорених , а неколнко и повећих н од тврђег материјала. Има цркву, која је начињена у новом дрвеном шгилу , а ту је и школа за околна села. Све су то остатци ншве некадашње мајданске радње, но ноје је сада у врло жалостном стању! Она дивна шума , која потребпто кити област мајданску, сва ће отићи (бар тако ондешњи људи говоре) за балване туђих гвоздених путова, а и сами смо очима видели игледалн упланини отесане огромне балване, спремљене за однос. И она голема, ал и прескупа окна, која су нас толикога труда , а још већега трошка стала, сва ћеју се сурвати, као што су нека већ почела ронити се и рушити. Човек би се заплакати морао, кад види ту немарност и штеточинство наших садашњих арендатора. Они ништа на мајдану нераде, него само топе оне материјале, који су им тек онако уступљени. Има ту ливница и за бакар^ и за олово, ал засад се израђује само гвожђе, и то опет ништа друго него артилеријска муниција за земаљску потребу, и ништа више (па још и мање) него што је погођено. Арендатори су се показали не само као људи без новца, дакле нису кадри никакав већи посо ни почињаги, него и као људи без довољне печеностиутој струцн. Показали су се више као шпекуланти, него прави мајстори и знанци, изатоонако и кубуре да коју пару скунаторе. Главна њиова привреда у томе је што гору секу и продају, куће и мејане што под кирију издају, сено, што косе, дену и чак на Дунав односе. Област пак мајданска није тако