Vojin

188

РАТНА СРЕЋА. Наиисао Ед. дела Бар Дииарк. ПРЕВЕО С ФРАНЦУСКОГ, ШТАВНИ ОФИЦИР Мих. Н. Илић. (Продужење). Сваком 1е познат свршетак воше 1809. у Немачко1. Одби1ени у острово Л.обаве, носле дана код Еслннга, Французи боравише у томе градићу пуних шест недеља опкољени водом, и спремаху се за нрелаз на леву обалу Дунава, за ко1е имађаху млоге мостове. За ова1 прелаз, кош 1е предходио битци Ваграмско1, Наполеон 1е наредбом у 31 чланак (3. 1унша) показао све потребне шлединости. Ђенералматр, кот 1е био дужан да раскаже ову наредбу, нити 1е сам с пажњом прочита, нити 1е даде другоме да прочита, и куд 1е год заповест послао, беше погрешно; 1ер Даву, кош 1е ваљао да 1е на десноме крилу, беше опредељен овом наредбом на средњи мост, а Маршао Удино оде на десни мост, у место да 1е команданат средине. Ова два корпуса дакле ноћу укрстише се; но има1у захвалити непажњи непршатељско1, што се не догоди никакав 1ак неред. И ова погрешка противникова заглади Француску и донесе им аату срећу. Тзенерао Жомињи, излажући ова1 догађа1 у своме Ргешз Де 1'аг1 с!е 1а Стиегге, вели: „Што на1чуднше пада то 1е, што после оваквог безумља, Бертше би почаствован титулом принца Ваграмског. — Без сумње Наполеон 1е погрешио при