Vojin

РАТНА СРЕЂА

189

диктирању декрета: али шеФ ђенерад-штаба, шиљући двадесет копша такве заповести, и, коме Је званична дужност да се стара за образовање трупа, не би требао да хе превидео такав несмисао." 1813. код Бауцена, означи се Не1у тороњ Хохкирхена као точка за управљане; ако се ње дочепа: заићи ће непршатељско1 линши за леђа, а Наполеон ће живо на Фронт напасти, али, због разних околности неиспаде ова* маневар, и тако та прилика не променм Фасу борбе. И непогоде могу помоћи у рату, и њихова сметња да постане корист. Такав пример, прича нам 1едан писац из битке код Кониха (1832) у Мало1 Азши. У оно доба, кад се хтеде Мисирски вице-краљ да одцепи од Порте, помогао 1е „1ак савезник Ибрахиму." Густа магла спусти се и обави бро1ем 1аче Мисирце; Турци су били 1ако раштркани, и не могоше се у маршу скупити и двизати, и Мисирци изненада нападоше на Решид Пашу, во1воду Турског *). Ибрахим се дакле вешто користовао овим непредвидним природним по1авом, и то тш више поможе његовом, према терену, доброме распореду 2 ). Тамни облак често 1е користовао у боху као год и магла. 0 овоме наодимо 1едан врло редак пример у почетку рата Алгирског 1840 год. котм се хтело да продре кроз округ Титери и да заузме Медеах. ') Магла обично помрже у рату, 1ер сакрива за неко време трупе кад сто1е или се движу; а артилерши, осим тога, 10ш олакшава гађање: доказ је тога битка код Арка (1589). 1 ) Шз1о1ге <1е 1а §иегге с!е Мећешес1-АП соп!ге 1а Рог1е-Оиошапе, раг М. М. <1е Са1(1ауепе е1 ВаггаН, 1837, стр. 311. »