Vojin

266

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

велиЕа деда. И ми иожемо сигурно рећи, да нактарше приче, на1старше. књиге, Гош нису имаде никаквога другог задатка и теме до вотичке. Иродот, Тукидид, Ксенофон, Полиб, Дшодор, 1улше ЦезарЂ, Салуст, Тит Ливте, Корнелте Тацит, Квинт Курцше, Светон итд., — пона1више су ратове писали. Чинези, кот као народ посто1аху на педесет векова пре Хр., сачувади су здраво важних докумената, ко!и су нз наГстаршег митолошкога доба, и не прича1у ништа друго до ратовања. Драматску вештину изнађоше Грци у част свотм боговима, — њихова борилишта бејаху прве театарске сале. Тамо се упражњаваху у трчању, борењу, скакању и руковању са оружјем; све пак то имађаше цел да изобрази ратника, борца. И уметности ратно1 имају све уметностн друге да захвале, што постадоше; или бар, она им 1е била накуштанственши узрок њиховога постанка. Политичка економша природно развида хе се из правила и уређења првих вокжа, ко1е су морале имати каквога год реда, котм излазише на кра1 са свотм грдним издржним срествима. Народи ратоваше, морадоше дакле ићи да се нађу; с тога се начинише путови, од куда саобраћа1, трговина: земље мењаше свот производе 1една с другом: ово т довело посредовање, по том мир и одмор између ратника; напослетку, чинише се усдови и уговори за безбедност операцша, трговине и за. ната : дипломатша се по времену развила и положила основе међународнога права. Жедецина т такође стара као и човек. Прва