Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

26б

пису1е се и то, да Ге развила и улешиала веру, а нарочиту ову хришћанску. У рату такође треба тражити иостанак резања, Природна склоност човечша за кићевем и украсима; иосле, слободно време, ко1е имађаху први народи, шш док никаква заната не знађаху; жеља, да означе и обележе свохе наиадно оруж1е, ко1е им беше главно оруж1е, — све то довело их до тога, да одпочну трети, цепати и сећи са тврдим шљунком друго вамење и свохе луке, с кошма дивље звер^е ловљаху, и с котма се бораху против душмана свотх. Они утврдише за тим свохе браничко оружхе, наоружавахући песницу са обрађеним камењем, са разним видом, према томе какве у природи предмете видеше; и оруж1а им беху налик на лишће и на извесне кости животињске. Нше дуго прошло до тога времена, кад почеше символисати сво1а славна дела Фигурама, а нарочито да би овечили успомену свошх вођа; резаху штату1е и претстављаху идоле. Архитектура 1е постала од резања и од нужде, што свакоме требаше кров, да се заклони од жестине сунца и студени зиме, — и сваки по своки ћуди кушаше то. Речитост и беседе, са свим нриродно, прво су вође вотичке употребљавали: да поведу по свош вољи гомиле и да покрену страсти свотх вотика; за то служаху се свако1аким звуцима, речима и движењима натбржим и натигурнитм да сво1у цел постигну. Сви оратори, сви натлавнит историци, добили су натећега успеха, прича1ући ратнике и њихова