Vojin

318

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

беше заповест да поштеде славнога ђеометрика и меканика. Одношат ко1и носташе са овом вароши, правим огњиштем просвете, развише кус за науке и уметности грчке. У то Ге доба постанак анадима римским, и другим славним делима. Ни1е много година прошдо и Грчка 1е била са свим покорена и поста римска провинцша под именом Ахахе. Рим усаврши сво1у образованост прилагодивши себи и ону покоренога народа. Пре иедесет година покорење Антшоха великог краља Сирског, начини Римљане господарима мало1 Ази1и; доцни1е они покорише целу краљевину: ал онда напустише и ону простоту и строге обича1у давних времена. Ова грдна осво1ења унесоше у Рим луксуз и Азшске обича1е. Поквареност ко1а почиње у ово1 епоси, да1е народу победнику са свим други изглед. С дана на дан опадаше презрена добродетељ у корист себичности и славољубља, а уздизаше се власт помоћу беседника, кош умеђаху стећи народне наклоности. Као консули они заповадаху во1Ском а као ђенерали, набављаху себи приврженика средством во1ске ко1а 1е им поверена, и ко1ом се служаху кад 1е само било од њихове личне користи. Окружни мађистрати упропашћиваху провинцше срамним данцима,; закон о заштити плебе1аца измени се на народну штету; грађани се оставише вошичких веџбања; Рим више не бе1аше стан. Почасти, титуле и пљачке од побеђених 1есу искључна плаћа сенаторима, патрицшама, нобилима и каваљерима: на обича1е 1авне беше ударен печат су1ете и ранзежености источне.