Vojin

И УМЕТНООТ РАТНА

831

конзулатство, кош беху вавек готови да злоупотребе заповедништво у препиркама — Форумским; ту основу ноткопаваше 1ош итиранство, слабост иразврат подлеца и покварених господара ; па и славољубље, себичност и ривалност вођа ко1и имађаху уплива на вошике. А другаче и није могло бити. Сенаторима 1е било забрањено да буду вошици, а средња се класа ни1е могла учити оружју, Јер се у вокку узимаху робови и људи из побеђених народа. Ова1 узрок са тим, што се заповест над вотком даваше у руке вођама и министрима кош не беху римљани, умножи непослушност и побуне у воГсци. Сад потомци варварских народа узимљу цареве под сво1е закриље, и шта више ови исти варвари пењу се на престо. У почетку се бораху грађани римски да одбране слободу, а сад тирани држаху туђине и окружаваху се нагмљеницима да одрже ропство. Што осво1ења већма умножаваху силу римску, то се и пороци друштвени сложнше развшаху. 1ер победници доношаху са собом блага, насиља и искварене азшске обичате. Оне снажне добродетељне и часне матроне, шле се у прва времена ношаху просто и провођаху време у свотм кућним пословима, да1ући отаџбиви децу кадру да 1е бране и улевајући 101 у срце е 1е већа смрт од бешчашћа, те матроне рекох посташе предмет подсмеха. 1ер су вера сељачка и богаства, у кратко натурализам и сенсуализам изопачили срце женско. Додатмо свима овим узроцима пропасти тш и поделу царства на два дела и пренос столице царске у Дариград, од кад запад поста лака пљачка за народе са севера; исток све