Vojin

И УМБТНООТ РАТНА

307

за управу учинио, свео му 1е бро1 на 1000 до 1500 људи. Оставио 1е правилну снагу, која гарнизоноваше у унутрашњости царевине, а границу чуваше граничарска воГска. Од љеговога доба во1ена сдужба нше имала више никакве примаме, и спрам ње имађаху таке одвратности да се млади људи свохевољно сакатише само да не би у војску морали доћи, — па ово чињаху и сами синови ветерана, како би избегли она1 живот, у коме им очеви толико среће имађаху. 1ер Костантин узео им беше њихове привилеђше. Он је раздвошо снагу грађанску од вошичке, само из страха, да се не би какав уважен и чувен грађанин могао уздићи изнад његове величине. Заштићавао 1е и бранио знања, писања и уметности, и издао 1е слободне законе, у хармонши са вером хришћансвом. Он 1е подигао у Цариграду и у Риму многе хришћанске храмове, а осим тога чинио 1е милости и подигао силне цркве и у другим местима. Улепшао 1е сво1у нову престоницу дивним споменицима. У рату с Максенцшем виђаше се са свим нова коњица, где и коњи и људи беху оклопом покривени. После смрти Еостантинове 387 год., његова три сина иоделише владу, али на скоро 1е сам Костанцше вл&д&о. Под владом Костанцшевом бе1аше намесник у Галиш нека-ки 1уди1е Апостат, и после смрти цареве 361, његови солдати прогдасе га за владара римског. Он 1е био строг до крашости а имађаше изредних своктава као политичар, ратник и литера- *