Vojin

308

0БРА30ВАН0СТ НАРОДНА

тор. Алн ма да он за мало владаше, опет његова добра своктва ништа не вредшаху пред његовом бесомучношћу, његовим празноверјем и упорним гоњењем хришћана, котма хтеде да преобрази веру, пошто 1у је натпре проучио. 1овшен се обуче у пурпуру, а наскоро га замени Валентиншан I, ко1и савршено одво1и запад од истока, кот беше дао своме брату Валену; ова1 1е умро 378, борећи се против варвара. Шпанац Теодоеше ведиЕИ, ко!и нређе беше ђенералисим вокци, отпоче уирављати судбином источне царевине, 379 године; његове тлне победе над Висиготима и Франкима, котма заповедаше граФ Арбогаст, — отклоне за неколико година распадање државе. Као побожан хришћанин, дао 1е приметнога примера савршенога потчињења цркви: оставио 1е знаке царске и молио се 1авно Богу, све по налогу св. Амвросша, 1ер во1ска му беше учинила сверепу сечу у Тесалши. На кра1у сво1е шеснајестогодишње владе, Римљани са свим одбацише сво1е тешке оклопе; нотомци старих 1унака нису више могли подносити шлем, оклоп, мач и копље; и ништа чуднше не изгледаше од страшнога призора, кад оклопљена бесна коњица варварска поче да млави пешадшу римску, која збаци браничко оруж1е, — да 101 1е лакше побећи. У ово доба римске вокке уклањаху се од битака из близа, како би што мање изложене биле ударцима силншега противника; метна оруж1а бе^аху усавршена као год и машине за бацање зрна. Било