Vojin

310

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

преустрот раздво1ену царевину. Он покори средње Гаде, и са свопш неуређеном вогском продрео 1е у Шпаншу, одакле 1е владао двема земљама. 50.000 Вандала пређоше из Шпани1е у Африку под вођом сво1им Гензериком, и са добшеним ировинци1ама римским начинише 1аку краљевину. Сиромашни Хонорше цар западно1 половини, ненрестано се усиљавао да опет поврати изгубљене земље; али сва ова бејаху узалудна као год и његових последоватеља, кош жртвоваше томе и последње остатке во1Ске. Већ срећне војводе, кот произађоше од варвара, не беху ретки у римско1 вокци. Аркадшу владао 1е на истоку Гот РуФин, његов љубимац, као год што у Риму владаше Вандал Стиликон, на место Хонорша. Ова! во1вода Једва 1е могао скунити 35.000 људи, кад оно 404 год. упаде ђерманац Радагез. Да би добио вотку, он 1е морао узимати и робове, котма даваше слободе и по два дуката златна. Под скиптром Вадентина III, кот се 424 попе на престо, живео 1е 10ш 1едан знаменити во1Вода Еци1е, кот беше последња потпора западно1 царевини, и био 1е с Атилом велики 001 у пољима каталонским 451. Во1ска 1е била победила, али у истини то беху сами варвари и странци, 1ер ако 1е био тек неки мали бро1 Римљана. Еао награду за ову победу, Ецша убше неблагодарни цар, кога завидљиви двор1ани беху наговорили да то учини. И носле 1228 година пропадне западна царевина римска 476 године ио Хр. под владом Ромула Мамилша Августа, из подсме1а названога Августићем. 1ош само остане источан крај царства, ко1и се