Vojin

и уметност ратна

309

Ге здраво тешко скупити већи бро! вотика, коГе 1е ваљадо умножити због многих стреда, кохе могагае непршатељ да баци. Под владом Теодосшевом отпоче се утврђивати Цариград хаким и правилним утврђењима. На западу пак Валентинтена I убише, и војвода Максим седе на престо у место Валентинтен II, коме по праву принадлежаше. Теодосте дође с римљанима против овога узурпатора; Максиму помагаше Хуни, Алани и Готи; с Теодосшем иђаху Германци, Гали и Маври. Валентинтан II доби1е сво1 престо, но буде убијен, и Евђенше дворски ч]шовник, буде проглашен за цара. Сад Теодосше и опет дође у Италшу, водећи са собом сво1е здружене варваре и кпп с њима и Висиготе, ко1е вођаше Аларик. Он 1е био победитељ и заповедао Ге с оба дела старе царевине. На смрти око 390, Теодосше из нова подели круну и престо међу сво1а два сина Хонорша и Аркадша. На1зад, 408 висиготске хорде, ко1е Аларик вођаше дођоше до и Рима продреше уварош, одакле их брзо изагнаше. Али он се и опет врати трагом свотх гонитеља, и некадашња заповедница светска паде у варварски ланац. Рим платежан и раслабљен морао 1е ковати новце са златном сликом Валершевом и да опусти сво1е храмове само да откупи живот свошм обитаоцима. После смрти овога осва1ача владао 1е Адолфо , и поред све сво1е варварске ћуди, таЈним упутом провиђења, он 1е поштовао образованост у покореноме народу, и шта више гледао 1е да 1е продужи и да