Vojin

378

СТРОША ПРАВИДА

било да ви ие чините оно, што сви остали чине. Ко о овоме размисли видеће, да нше пи несмотреност ни неразвшеност, — 1ер ту 1е баш узрок што се о ствари нихе никадни мислило. Човек ради оно, што 1е навикао да ради. Ви га учите некој хедновидности, и он за тим хита к томе, у пркос здравоме разуму, у пркос свима осталима призрењима; а научите човека мислити, како је Једновидност у самоме бо1у само празна ствар, но да хе важно избирање месности према околностима — иа ће те видети, како ће се он само за то паштити да сам добро стане, не бринући се у какоме хе строху његов сусед. И тако и из батаљонскога упражњења види се: 1., Да су, строго говорећи, бохни редови ма и хеднога батаљона неизмерно разновидни. 2., Батаљонски команданат мора да се брине о томе само, хоће ли батаљон поставити у хедну или у две линихе, и ако у две, то да одвош хедну или две чете за другу бохну линиху; али да определи у какоме ће строху свака чета бити, то он не може и нихе дужан: ово хе ствар самога четника тох чети. 3., Чим нихе батаљон у маси — престахе општа извршна команда. Погледахмо сад, колико се могу ова правила однети на распоређах више батаљона. Што хе одред већи, све веће и пространство захва,таху његови бохни редови, у толико ће многоброшихе и разновиднихе бити похедине случахности, кохе утичу на ова1 или онах део бохнога реда, ал у толико мања хе могућност таквога случаха, кош би обухватио свеколики бохни ред. У след тога, раз-