Vojin

ПРЕМА ТАКТИЦИ

377

1е за н >ом у друго1 бошој линши не плаши се тога, и дакле не само може већ 1е баш дужна да се разавше, 1ер тад снажни1е може Фисиладом поздравити коњицу противникову. Има врло много нримера, у кошма при правоме погледу ствари, само четник може да определи стро1 СВ0101 чети и дакле, при распоређају батаљона у четне колоне, све чете његове готово увек мора1у бити у разним стро1евима. Ова несагласност с правилима довела 1е до тога, да 1е полуводна колона основни стро1 за чету; и убеђење, да све чете мораГу бити у 1едноме истоме стро1у било 1е тако силно и несмислено, да су били примери, где и чете у равноме утврђењу каквоме стротше се у каре на знак батаљонскога команданта, кот помишљаше само на чете што су изван заклона. Може бити, рећи ће се, ово 1е погрешка четнога командира. У нас долази у моду нападати на неразвшеност људи, на несмотреност ОФицира; а према онаквим погрешкама може ли се узети да 1е несмотреност ту узрок ? Не може. Погледа1мо ствар с ове последње тачке. Рецимо ви сте четник; вама се сваки дан на екзерциру говори, да по команди „стро1 каре" ви сте дужни да постротте четну кару, а ни тдном вам се не спомену случа!, где не би требадо да 1е стротте, ма да сигнал или команда то заповеда. Ви изађете на маневру, тврдо усвотвши истину, да по сигналу „стро1 каре" треба да се у кругове свшете: само собом разуме се ви их стротте ма где били; стротте т и због тога, што чутте заповедни сигнал, и још због тога, што вам никако не може да уђе у главу то 7 како би т°