Vojin

ПОЛОЖАШ

187

нша, час на против ојачање ових на рачун резерве. У опште 1едино меридо за опредељење величине резерве, као што 1е већ 1едном споменуто, то 1е ред случашости, које бох опкружавају. На та1 начин, код старих, каД по својству тадашњега оружја, по карактеру самога боја (у њих готово и не беше предуготовне периоде 6013, а ако 1е и било, то у врло мало1 мери), и по своктвима самога ботшта, пона1више откривеног и равног, прилике, ко1е огшружаваху б01 више или мање исте беху, кад кретање, особито у грчкој тактиди, имађаше врло слаба развића, кад 601 опкружаваше много мањи бро1 случахности, него доцни1е са појавом ватренога оруж1а, а особито у последње доба — резерве или са свим не беше или она беше врло слаба и у опште не имађаше тако многостранога задатка, каквога у данашње доба. На та! начин ако употребимо своттва разних родова вотке и при томе решимо питање за кош од њих боГ натвише случашостима подлежи, то ће се видети, да наиаче резерве тражи коњица, за њом пешади1а а после артиљерша. (Наставиће се.)

П о л о ж а ј и. Од Лера. (Наставак из бр. 8.) У опште би посве погрешно било поћи на 1уриш, а не приуготовивши га, ■— као што то и потврђује воша исторша. Цела врста напада 10.000 Француза на замак Хигоман (Ватерло 1815 године) бе1аше одбиЈена тек слабим инглеским одредом (око