Vojin

188

ПОЛОЖАШ

два батаљона) а то само с тога, шго Французи почеше нападати без претходне артилершсве радње, ко1у нашосле и уведоше у 601, по заповести самога Наполеона — ал то беЈаше касно. Французи бетаху овладали парком испред замка; сва пак њихова напрезања да здањем овладаГу бе1аху узалудна. Готово исто то искусише Французи у битци код Содферина (1859 г.). Бараго д' Иљ, са две дивизи1е нападао 1е на солФеринско гробље, које бејагае тврдим каменим зидом огра,ђено; ал заборавио беше да напад артилершом спреми, и с тога.*) не могаше Аустршанце одатле изгонити, ма да Французи већ више пута долетаху до самога иоднож1а зида. И тим начином обе дивизше страшно се растрошше. Напослетку Бараго д' Иљ извуче артилери1у (6 топова), ко1а са 400 корака од зида у час отвор просече. После овога 1едан батаљон само 1уршпем освош гробље. Но осим артилерцје, ко1а спрема 1уриш на тврде зграде, 10ш унапред за обрану спремне, — и зарад сигурног успеха, врло ће добро бити ако (као што се то чини при нападу на шанац) позовемо сво1евољце, разместимо на чело нападних колона раднике, кош носе движне стубе за пењање, снопље (ако се на предини находе ровови , ко^е треба затворити), секире... напослетку, сам напад с неколико страна од 1едан пут отпочети, те да пажњу непршатељу раздвошмо.

*) Ззмљиште напред беГаше тавво, да се артмерига могаше само на веома маленоме одстојању од зида поставити. Бараго д' Иљ с тога баш и не употреби артилершу, што би 1е изложио тешким губитцима (Карцов, »Тактика«, II. 95).