Vojin

ПРУСК0-АУСТРИ1СКИ РАТ 179 1озеФштата , за дан хода одстојаше од 2-ге пруске вокке, ко1а 1е у двема кодонама дебушовада из планинских кланаца ка Траутенави и Находу. Да су Аустри1анци натре са Јачом спагом напали на ове две колоне, могли би их сваку за се разбити и бацити на планине, па оставивнш 1едан део сво1е с.наге, да нх задржава у ланцима Траутенаве и Находа, да похите у помоћ свошма, кош дехство ваху противу лапсве и 1-ве воЈске. Ако овим начином баш и не би савршено успели, свакојако 1е вероватно, Аустршанци бар не би претрпели онако силан пораз као код Краљевграда. Пораз ова1 сами себи спремише Аустри1анци, у пркос ономе основноме стратиђи1Скоме начелу: 1ачом снагом нападаГ слабиГега непри1атеља. Дознавши Бенедек о кретању пруске војске у три правца, — пошље 1едан корпус Аустршанцима Саксонцима против Дапске и 1-ве во1ске, други корпус пошље против 2-ге вокке ко1а иђаше к Таутенавн, а трећи корнус против друге колоне те исте вокке , што иђаше к Находу; сам пак он с три корпуса вокке остане код 1озеФштата у резерви, готово са свим у нерадњн. След овоме распореду бе1аше та1, да она три корпуса, будући сваки за се слабши од свога противника, — беЈаху 1едан по Један поби1ени. Ослабљени, растро1ени, они се с1единише са сво1ом резервом , и повлачаху се Краљевграду, где бе1аше она за Аустршанце несрећна битка, у К0101 и опет Пруса више бе1аше. И тако, у свима борбама, ко1е бе1аху између Пруса и Аустршзнаца, не играше главну улогу иглењача пушка, но то, што свуда Прусп брошо надмашиваху Аустршанце, *