Vojin

180

ПРУСКО-АУСТРШСКИ РАТ

Зна1ући сада из новина, кодика бехаше снага у свако! нруско1 во1Сци , и гледа^ући на план, свакоаако морамо викати на главнога старешину аустршске во1ске , што допусти да Аустршанци у свакоме судару бе1аху у мањем броху према непри1атељу. Да ли 1е главни во1вода аустри1ски тачно познавао састав , силу и место распоређа1а непри1атеља свога, — кад пруска во1ска ста1аше расположена неколико дана дуж границе аустршске? Да ли 1е он за времена дознао , кад се у какоме саставу и бро1у кренуле пруске вокке у Ческу ? У земљи где 1е тако много шпшона било, лако 1е се могло наћи и лоших потказивача, кош су или лажно или доцне доказивали заповеднику главном, и тако га гонили да и нехотично падне у погрешке и градн лоше распореде. По некад важни догађаш поста1у из малих узрока. Познато 1е, оно знаменито повлачење во1воде Кутузова 1805 године; вокку његову код Кремса могаше Наполеон савршено да одсече, да Кутузов не имађаше свога вернога, кот му каза да 1е Наполеон узео Беч; ово 1е извешће добио он четрна1ест сахата пре званичнога, ко1е доби од аустршскога двора, — при свем том што између Беча и Кремса нема више од 12—16 сахата. Само 10ш за времена предузетим повлачењем и дипломатском уметношћу могаше Кутузов спасти сво1у В01ску. Интенданско одељење аустри^ско, као што се видело , бе^аше са свим зло устро1ено. Поред све густо насељене земље и блиских жељезних стаза, поред толиких кола, што могаху за вокком вући, и 10ш лагано крећући се, — солдати, по казивању