Vojin

суваров 491 I тражаше од Горчакова об1ашњеаа; ова1 мораде да иде Суварову но доношаше господару одговоре свог смисла; 1ер никад не могаде да иреда оне речи, ко1е 1е у ствари од деда чуо. Тако проживе Суваров у Петрограду око 3 недеље. Не обична милосг императорова не умекша 1огунство ФердмарЉалово, кош 1е свагда под разним изговором отклањао реч о ступању нз нова у службу. На1после 1едном у разговору са дарем Суваров потражи се, да бп га отиустили у село на одмор; Павле I са очитим незадовољством одговори, да га пе може против воље задржати. Тад Суваров приђе руци царево1 уклони се, и истога дана оде из Петрограда у сво^е село. Са одласком Суваровљевим у Кончанско, говораше се, да 1е он сам себе осудио на вечно изгнање и на свагда уклонио се са позорнице службе и славс. Каже се, да 1е он у то време тражио од императора дозвољење, да се са свим удали од мирских су1ета и да проведе остатак свотх дана у манасттру: ево прозбе по томе предмету, нађене у његовим хартшама: „Пресветли велики царе! Нашокорнше молим ваше императорско величанство, да би ми дозволило отићи у Нилов Новгородски манастир, где сам намеран да довршим мо1е кратке дане у служби Богу. Снаситељ наш 1едини 1е безгрешан. Несмислености мош опрости, Господару. ПадаЈући к светим стопама вашег императорскогђ величанства Препокорни богомољац, раб Божши ГроФ Александар Суваров Римнички.