Vojin

555

Што се тиче боших редова како мадих тако и великих коњаничких одељења желело би се оно исто што и за пешачки т. 1. да начелници коњанички самостошо сматрату облике и дакле да нестане основних редова. Строго говорећи, старешине коњаничке треба слободније да гледа1у на те ворме него и сами пешачки начелници, 1ер при садашњем значају метпога орулпа, само ће она коњица постићи мете, у кош 1е силно укорењено убеђење, да главан услов успеха леаси у сретно погођеноме тренутку за то, а не у облику стро1а. Но овоме 1е по1амно, да ће коњик навикнут да сматра, на прилику развшени стро1 за на1б,ољи 1уришни стро1, често пропустити сретне за 1уриш тренуте, и то само с тога, да се нашре построш у ту бољу ворму. IX. Ово ново оружје тешко да ће изазвати ма каке промене у техници пољске артиљерше, 1ер оно игра суштанствене улоге на даљини до 300 корака, т. ћ на таквој, на ко1у артиљерија готово нигда не долази до ненршатеља. При томе и кретање у њо1, у след раширене употребе пешачкога жлебнога оруж1а, 10ш ни1е ни близу да сврши пуни круг сво1. Жлебна оруж1а учинила су веома важни, ал шш су далеко од савршенога корака. Летна линша њихових зрна, при изванредно1 1едновидности, 1ош 1е врло савијена, у след чега простор гађања излази веома мален, тражење 1е одговара1ућег угла подизања на великим даљинама тешко, а покретање белеге напред и натраг на на1мање даљине, изводи 1е из круга артиље-