Vojin

ЗЕМАЉСКОЈ СНАГИ

147

Највећа партија војничког буџета употреби се: на набавку пушака, на грађење жлебних топова, муниције и других војних справа. Што државна каса неможеде да подмири, исплаћиваше се из приватне кнежеве касе, који ништа нештеђаше, само да Србију спреми, те да је догађаји, који би могли наступити, више неизненаде. И већ 65 год. Србија би толико спремна, да је влада покојног кнеза могла оно од порте захтевати, што су противници српски у 62 год. презрително одбили: а то су градови турски налазећи се на српском земљишту. Енергично захтевање, подупрто уређеном и спремном земаљском снагом учини: те Србија доби градове, и тако очисти земљу од последњег трага мусломанског притиска и разшири народња права. Прве дакле, али богате плодове прибра кнез са својим народом, за труде зајелнички учињене око уређења земаљске снаге. Једно што јошт небесмо довољно материјално спремни, а друго, што се с дана на дан очекиваху озбиљни догађаји, мораде се и даље највећа партија војног буџета трошити на набавке ратног материјала, који баш у то време, у једној а главној својој грани беше промењен. Рат од 66 год. између Прајза и Аустријанаца, иснаде срећно по прве поред осталог и зато: што им пешадија беше много боље наоружана, т. ј. што имађаше острагуше. Све се војске европске почеше снабдевати овим пушкама, новим или претвараше старе. И ми нисмо смели заостати, а ово је стало млого новаца. *