Vojin

НЕШТО 0 НАШОЈ

Тако дакле, од почетка установе народње војеке па до данас немадосмо ни довољно пара а ни времева да и партију моралну ове установе унапређавамо једновремено са набавкама ратног материјала. Данас смо, можемо слободно рећи, материјално доста спремни. Истина је: да овде онде понешто искудева; да овде онде треба у материјалу неке поправке, измене чинити, али то све није тако, да се мора онолико трошити, колико се је до данас трошило. Ми нетреба, ми несмемо више да нагомилавамо материјал, него онај што имамо, треба да добро чувамо, а савремено унапређивање технике да сљедимо и да наш материјал постепено поправљамо. Па на шта нам остаје да почнемо већ једном озбиљније радити? Ми на то одговарамо да треба моралној земаљској снаги темељ положити; треба да се метне — тако рећи дух у нагомилани материјал; треба да подигнемо народњу снагу на степен такав, да са највећом сигурности можемо на њу рачунати, да ће најглавнију мисију своју — кад време дође, извршити. Устанак Херцеговачки, Критски рат па најпосле и грчко-турске размирице минуше, а стање истока оста непромењено. IIа шта одтуда да изведемо? ништа друго до то: да народи на Балканском тропољу треба да раде заједнички и једновре- мено , ако желе да дођу до своје мете. Довољно је већ прилика то показало народима хришћанским на истоку, и ми смо тврдог убеђења да сада сви . мисле: да треба да буду сагласни у великој радњи