Vojin

372

ПРИМЕТЕ НА АУСТРИЈСКУ ТАЕТИКУ

Укупном ватром густога реда, сваки би штит могао бити згођен са четири или шест зрна; али колика би то срећа била по страну. која може рачунати и да јој половина зрна погоде у белегу. Требало би дакле пре свега испитатн тачно, колико би зрна највише могло згодити у штит и у исто доба оборити човека, који је изабран међу нај јачим људима (при томе искуству, место човека ваљало би метути справу за мерење животињске снаге — динамометар —). Но ма како било, еле удар зрна не ће моћи ништа наудити носиоцима штитова, и ако се деси негда да изгубе равнотежу и посрну, њих ће или задржати другови што одмах за њима иду, или ће их изменити нови носиоцн, који ће у маломе броју ићи иза првих — и то ће се извршити, а да не мора колона застати у своме кретању, Ми овим дакле закључујемо, да пешадија непријатељска не ће бити кадра закратити нашој колони да до ње до|е скоро не дирнута. Али ако за време кретања колонинога искрсне од куд противничка коњица, носиоци штитова распрштаће се у мах и ући у кару, која ће се у тај мах образовати и брза ватра новог оружја, оправда ће доиста оно што се од ње очекује. ( наставиђе се.)

Примете на аустријску тантику 1866, (Из Војеног Зборника бр. 2. 1869). После сваког повећег рата, на основу добијенога искуства, код оба непријатеља чине се преображаји, и ови су преображаји у толико значајнији, у колико су се јачи показали недостаци устројства. Много пута и војно искуство осети утицај тога преображаја.