Vojislav J. Ilić : književna studija

Војислав Ј. Или. 51

осуђен, да већи део живота проведе између четири зида, и да чезне и да сања о томе, шта би све он радио, кад би био у стању, да се сав баци у таласе живота. Његов дугогодишњи недуг у ногама, који се од времена на време јављао свом жестином, није му допуштао да своје детињство и прву младост употреби по својој вољи. И то је његову бујну природу ломило; овај недуг окивао дух, због чега је био приморан, да своје чежње обуздава трпељивошћу, а то је баш и утицало силно, да се у његовој песничкој души развије елегично расположење и суморност“.:

Затим, то су били други узроци, личне и породичне природе, који су утицали на његову душу и стварали расположење у коме је највећи део својих песама испевао. Његова породица, рђаво политички виђена, падала је; он се рано оженио, и жена и деца му поумирала. („А најдраже смрт је пограбила, да се мени никада не врате“). Редовне школе није учио, места која је добијао нису одговарале његовим способностима, и целога века морао се мучити да колико толико обезбеди живот себи и својима.

Босанска Вила донела је неколико његових писама из 1891 и 1892, из које се види како му је била тешка борба животна. У августу 1891 њему је живот у Србији онемогућен, и он хоће да иде „ма где“, чак је био у намеран, и већ радио на томе, да иде у Црну Гору. Тада је једно време, у тим тешким материјалним приликама, настао једногодишњи прекид у његову песничку раду. Када је добио за учитеља ·-српске основне школе у Турну Северину, у Румунији, писао је у фебруару 1892: „Ја овамо живим — не знам како да кажем. Да ме околности нису нагониле, не бих се никад примио овог посла, јер није за мене. Има дана, кад сам тако нервозан, да

1 Драгутин Ј. Илић: Гдекоја о Војиславу. Бранково Коло, р. 7, стр. 181—182.

Јован Грчић: Из моје некадашње уредничке артиве. Босанска Вила, 1908, стр. 292.

1907,

б 2