Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АУСТЕРЛИЧКА

стантин и сам наступа на Блазовиц E сукобљава се са дивизијом Ривоа, која образује Бернадотово лево крило. Де-

сно од великог кнеза Константина ко-'

њица се развија и напада Мирата. Свака страна приписује себи победу, док се између великог кнеза и Ривоа развија борба. У присуству Наполеона, који је дошао на блазовичке висове, Риво заузима ово село, које руска гарда не успева да преотме, јер цар на њу баца коњицу своје гарде, а Кафарели у исто доба напада њен десни бок. Руска гарда је принуђена, нешто после 11 часова, да дефинитивно отступи. Између 9 и 10 часова и Багратион улази у бој и наилази на Ланово чело, које и само наступа на Бозениц. Велики кнез Константин је отетупио и Лан, Кафалери и Сише предузимају тада офанзиву против Багратиона, који је заузео Бозениц. У бој улази и једна кирасирска дивизија (Отпулова), и руско-аустријско десно крило је одбијено. Багратион се повлачи на Раужиц а онда отетупа | према, Аустерлицу.

Око подне код Працена се, међутим, одигравају пресудни · догађаји. Трупе Кутузова, кога је потукао Султ, после напора да се дочепају висова, у највећем нереду оступају према Крзеновицу и Грос-Хостјерадеку. Даву и сам ступа у борбу и одбацује резерве које су поTIMO у помоћ Кутузову. (Савезнички фронт је пробијен и све њихове трупе, које су се бориле на Голдбаху, отеечене су од отступница, и затворене код Сачанског Језера, између Литаве и Голдбаха. Султ је био потпуно заузео праценски плато и наставио ~ наступање. Вандам је био упућен на Аугезд а. Сент-Илер: на Соколниц. На тај начин довршено је било изоловање савезничког левог крила. Вандам је, око два, чагса, поподне заузео Аугезд, док полази да нападне Соколниц и Телниц. Доктуровљева, Ланжеронова и Пржибичевескова, колона потпуно је опкољена и

Даву |

: АУСТЕРЛИЧКА

у два часа поподне битка је решена у корист Наполеона. 3 децембра рано изјутра аустријски цар, предлаже примирје, које Наполеон не прихвата, већ наређује својој војеци да настави гоњење непријатеља. Бернадот и Даву иду према истоку, Мират олмичким друмом до Просница, а за њим иду Лан и Султ, пошто се тачно не зна којим је правцем непријатељ – отетупио. – Савезници су, међутим, другог децембра ~ увече прикупили своје трупе код Хопџежица, и у току ноћи се повукли на Чајк, где су стигли 3 децембра изјутра. Четвртог су дошли до Холича, прешавши Мораву код Гединга. Истог дана по подне, у Сарошичкој воденици Фрања П и Наполеон су се састали. Тај састанак завршио се уговором којим су прекинута непријатељства и завршен рат од 1805 г. У Аустерличкој битци Наполеон је први пут лично управљао великом битком. Јурио. је с положаја на положај, издавао заповести и имао за цело време борбе преглед целе ситуадије. У Аустерличкој битци први пут се издвајају карактерни знаци, по којима се модерна битка разликује од оних из Фридрихове епохе, у којој је цела армија морала и требала да буде епособна да маневрише за све трајање битке, а ако би њена кохезија била прекивута на једној тачки, цела би војска, била тучена. У модерној битци центар може бити пробијен, док обухватна крила, носе победу, једно крило може бити сатрвено, док друго сатире непријатеља. Али, још више, у добро – вођеној битци увек се мора оставити непријатељу нека надмоћност, да би се на пре судној тачки могла ангажовати бројно надмоћнија снага. Тако је, ето, Наполеон на Аустерлицу оставио своје десно крило, Леграна и Давуа, на милост и немилост непријатељској снази, да би се могао снажан појавити код Працена (пуковник гроф Јорк од Вартенбурга: „Наполеон као војсковођа“),

— 123 —