Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АУСТРАЛИЈА

АУСТРАЛИЈА, најмањи континент, независни доминион, који улази у склоп Британског царства, састављен од шест федералних држава. Површина 7,703.000 км; 6,600.000 ст. Престоница: Канбера, гл. градови: Сиднеј, Мелбурн, Аделаид и др. Откривена је у ХУГв. од Португалаца, а колонизована. од Енглеза 1770 г. Највећа река Дарлинг-Мурај. Велик број језера, највеће јр. Савез аустралиских држава образован је 1900 г.

Војска: Савезна аустралиска држава има војску од 30.000 људи — добровољаца (пет дивизија пешадије и две коњице). Територија је подељена на пет војних округа. Ваздухопловство: 6 ескадрила авијације и 1 ескадрила хидроавиона. Морнарица, која се налази и у формацији британске ратне морнарице, састоји се од кретарица: „Мелбурн“, „Сиднеј“, „Брисбај“, „Аделаида“ и неколико мањих крстарица и торпиљера.

АУСТРАЛИСНКИ КОЊИ обично су средњег раста, снажни и чврети. Имају дуге гриве. Слабо су послушни. Обично су од укрштених енглеских и арапских коња.

АУСТРИЈА, ~ федеративна република у Средњој Европи, захвата простор од 53.833 RM? ca 6,539.803 становника. (Густина насељености: 71 становник на 1 км). Има облик неправилног полигона, који није повољан у војном погледу. По своме положају и планинском карактеру личи много на Швајцарску, према којој има природну и сигурну границу, већ и зато што је ова неутрална, земља. Аустрија је планинска – земља. Пољопривреда. је само могућна у долини Дунава, поред мађарске и чехословачке границе, те је присиљена да потребу у намирницама подмирује ~ увозом. Олужи као једна од најважнијих раскреница европских саобраћајних линија, што јој обезбеђује важну улогу У светској трговини.

Аустрија се граничи са запада, Швај-

АУСТРИЈА.

царском и Лихтенштајном, са севера Немачком и Чехословачком, са истока Мађарском, а са југа нашом државом и Италијом.

Граница према Швајцарској и ЈЛихтенштајну води од тромеђе са Италијом, западно до Решеншајдека (Решена), пресеца реку Ин, пење се алпи-

ском групом планина Силврета, затим

гребеном Ретикона спушта се у Рајну, западно од Фелдкирха, иде Рајном до њеног ушћа у Боденско Језеро, на коме се налази тромеђа са Немачком. Граница према Немачкој води од тромеђе на Боденском Језеру, – обилази слив реке Илера тако да она припада потпуно Немачкој, сече реке Лех више Фисена, Изар недалеко испод извора и Ин, код Куфштајна. Одавде води преко Салцбуршких Алпа, испод Салцбурга се спушта на реку Салцах, којом води до њеног ушћа у Дунав и најзад Дунавом до Енгелхартецела, пење се на главни гребен Шумаве (Чешке шуме), на коме се, недалеко од Блекенштајна, налази тромеђа са Чехословачком. Према Чехословачкој води од поменуте тромеђе, вододелницом реке Молдаве и Дунава до Гмида. (Северно од Гмида иде у источном правцу час северно, час јужно до долине реке Таје (Дије), пресецајући је неколико пута, све до њеног ушћа у Мораву, тако да Знајмо, Микулов и Брежецлаве припадају Чехословачкој. Од Брежецлаве води на југ реком Моравом до њеног ушћа у Дунав и одатле Дунавом до моста код Братиславе, прелази мост на десну 0балу, где се недалеко од Братиславе налази тромеђа са Мађарском. Граница према Мађарској почиње од тромеђе у јужном правцу до Ханшага, канала који везује Нежидерско Језеро са Рабницом, пресеца језеро у његовом јужном делу, води према ј. — ј.и. тако да Шапрон (Еденбург) Гине и Св. Готхард припадају Мађарској. Тромеђе Аустрије, Мађарске и наше државе налази се на во-

494.