Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АУСТРИЈА

лини Ријенца. Она је продужење велике бразде у Италији, на северу које се простире северни појас Алпи — звани Северни Алпи. Јужно од ове бразде је појао Јужни Алпи.

а) Северни Алпи сачињавају ови планински масиви:

1) Форалбершки и Алгајерски Алпи, који се простиру између Рајне и Боденског језера са запада, и реке ЈЛеха са истока. На север се лагано спуштају, док не пређу у баварску висораван, а на југ у долине река Ила и Ина. Кроз масив је прокопан тунел Арлберг, дуг 10 км. којим пролази пруга: Базел—Цирих—Ландек—Инсбрук—Беч. Висина им је испод 2000 метара.

2) Северни тиролски Алпи се простиру између Леха и Ина. Имају доста превоја, преко којих иду путеви из долине Леха и Изера у долину Ина.

3) Кицбихемски Алпи иду на запад до долина река Ина и Илера и на исток до реке Салоха и Целског језера. Достижу висину преко 2300 м. Превојем Турн води пут из Кицбихела у долину реке Салцаха.

4) Салцбуршке Алпе су највише планине у овом појасу Алпа. Највиши је врх Хохкениг са висином 3000 метара. Простиру се између Салоха и Целског језера са запада и реке Салцаха са Hcтока. 5) Горњо-Аустриски Алпи се простиру између Енса и Салцаха. Планине се одликују богатим лажиштима, соли. Имају неколико лепих језера. Северно од језерске области је планина Хаусрук (760).

6) Штајерски рудни Алпи се одликују својим рудним благом, нарочито гвожђем. Достижу висину прко 2100 метара. Захватају простор до потока Лизинга, превоја Шобера и долине Полтен на запад, реке Енса и Салце на север, на исток до линије Марназе—Мирцушлаг и на југ до Мирца и Муре. Преко њих води железничка пруга из долине Енса у долину Муре преко Пребихела и из

АУСТРИЈА

долине Салце у долину Мирца за Брук: преко Зевисена. ;

7) Доњо Аустриски Алпи, сачињавају планине Ефер, Раке, Шпнеберг и Бечка Шума. Џланине су високе преко 1200: метара. Простиру се до реке Енса на запад, реком Салцом и линијом Маријазеи—Мирцушлаг одвојени су од штајерских рудних планина на југу, на исток до Штајнфелда и на северу на линији Штајер—Бајфохен — Вилхелмебург—Клостернајбург, одавде прелазе у брежуљкасто земљиште ка Дунаву.

6) Праалпе сачињавају ови масиви:

1) Силврета, висока 3300 м. и са неколико великих глечера и Ретикон, на граници са Швајцарском.

2) Ецталски Алпи — на граници са Италијом, високи су преко 3500 м, пуни глечера, они су вододелница Ина и Еча.

3) Цилерталски Алпи су високи око 5500 м, врло тешко пролазни, пуни глечера, простиру се од превоја Бренера. до виса Три Господара где се додирују са групом Бисоки Таури.

4) Високи Таури се простиру од виса Три Господара до линије РадштатКачберг — река Лизар до Шпитала на Драви. Највећи врх је Велики Глокнервисок 3797 M. Испод гребена је прокопан тунел дуг 8550 м. кроз који пролази железничка пруга Штпитал—Хафштајн.

5) Корушко-Штајерски Праалпи су реком Крком и превојем Најмарк подељени на Корушки, западно и Швајцарски Праалпи источно. Високи су до 2000 M. прекривени веома густом шумом а У Штајерским Алпима има рудника гвожђа. Најважнији је прелаз код Најмаркта, куда пролази железничка пруга, пут из долине Драве до Целовца и Бељака,. долином реке Крке (Гурка) у долину Муре. Затим превој код Обдаха, Качберг и седло Турах. На левој обали Лабоднице налази се планина Голица која се завршава кошењаком код ушћа ЈЛабоднице у Драву.

6) Ниски Таури се простиру на левој

— 126 —