Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АУСТРИЈА

обали Муре, на север до реке Енса и на исток до долине Палтен, превоја Шобер и потока Лизинг. Преко превоја Шобера води железничка пруга и добро израђен друм из долине Муре у долину Енса.

7) Штајерски нижи Алпи, покривени су пространим шумама и густо насељене са добрим путовима. Имају облик благих коса са заравњеним теменима. Простиру се источно од реке Муре и Мирца ка мађарској граници. Највиши гребени су Штулах и Вексел. Источно од Брука је масив Хох Ланч, а северно од Граца вис Шекл. Важнији прелази су Семеринг, железничка пруга из долине Мирца у долину реке Лајте, превој северно од Фридберга, преко кога води добар друм и железничка пруга из долине реке Лафница у долину реке Лајте. Између Раба и Муре се протежу Рабталски Алпи који су добро прелазни. Од Вексела ка Шапрану се пружа Розалија планина, дуж средњег тока Лајте и Нежидерског језера. је планина Лајте.

в) Јужни Алпи, Од ових Алпа Ayстрији припадају делимично Карнински Алпи и Караванке. :

1) Карнински Алпи иду од превоја Таблаха до ушћа реке Зиле у Драву. Подељени су у две групе: Карнијски Алпи — јужну и Зиљски Алпи — северну. Карнијски иду према граници Италије а Зиљски се пружају. између реке Зиље и Драве и завршавају се код Бељака. Карнијски Алпи су тешко пролазни а преко Зиљских има неколико добрих комуникација.

2) Караванке су источни · наставак Карнијских Алпи. Испуњавају простор ограничен на западу долином Зиљице до Трбижа, на северу Дравом до Бељака, на истоку реком Мислињом, на југу потоцима, Пака и Белуња, превојем код св. Вида, језерским. превојем, Савом до Ратеча и Ратечким развођем. Планине су стеновите и тешко проходне. Достижу висине веће од 2000 метара.

ДУСТРИЈА.

2) Брдовити предео северно од Дунава може се поделити на два дела: за падни и источни. Аустриска гранитна

· висораван чини западни део. Висораван

је покривена шумама. Реке су дубоко усечене. Има блатњавих ливада те много отежава пролаз ван путова. Средња

висина износи 600—900 м. Идући ка се-

веру све се више повећава, прелази у гребен ческих масива са највећим ваисом Блекенштајн на тромеђи са, Немачком. ;

Источни део је наставак Бечке шуме. Испуњен је брежуљцима висине испод 500 м. Одмах до обале диже се Бизамбрег (360 м.). Путна мрежа је врло добро развијена. · Смештајне прилике су повољне, нарочито у источноме делу који је повољан за вођење операција.

Равнице, поља и котлине. Рекли смо да је Аустрија планинска земља и да има мало равница и поља, која су већа и мања проширења речних долина. Највећи део ових поља налази се на самој периферији земље те су тако изложена удару првих дана у случају рата.

У долини Дунава су најзначајнија поља:

Ефердинско, проширење дунавске долине око Ашаха, Линцко, проширење долине око Линца. Густо насељено, вео“ ма плодно и комуникално. Нремско, чији се северни део зове Баграм а јужни Тулнско поље. Бечки басен на обема обалама Дунава. Моравско поље, Штајнфелд, Грацко, Липничко, долина Раба, Корушки басен, Раж, долина Драве од Бељажа, до Галиције и долина Лабоднице, широка, 4 км. :

Хидрографија. — Аустриске реке припадају сливу Црнога мора а једним делом сливу Северног мора. Највећа аустриска река је Дунав који улази у Аустрију код Пасаве а излази код Братиславе. Најзначајније су му притоке са леве стране: Морава, гранична река према Чехословачкој, са њеном притоком Дија (Таја) са десне стране: Лех, Ин,

— 127 —