Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АВИАЦИЈА

Аустријанци већ депембра месеца исте године вршили бомбардовања авионским

бомсама,. Пошто се увидео недостатак у

летећем особљу, Министар војни је 7 јуна 1915 г. донео решење да се упуте у Француску на школовање питомци дру ге класе за авиатичке официре и поред предлога командира ескадре, да се оснује пилотека школа код нас. За питомце су изабрани пешадиски поручници Радослав Петрашковић и Јован Јанковић, инжињереки поручници Милорад Beceлиновић и Живојин Деспотовић, артилериски поручник Војислав Новичић, коњички поручник Милутин Михаиловић, поднаредници ђаци Александар Дероко, Фридрих Рот, Матеја Хођера, Милорад Поповић, Петар Булић и Драгиша. Вујић. Већина ових већ је била на обуци у ескадри, било за пилотажу или као извиђачи. Поред питомаца за пилотажу, послати су још четворица да би се оспо собили за механичаре. После издатог на ређења. за упућивање питомаца за изучавање пилотаже у Француску, Врховна команда. је 19 јула 1915 г. одлучила да се десет официра упуте у француску ескадрилу на Бањици, да би свршили осматрачки куре. Овај куре је почео 25 августа. Били су одређени следећи официри: пешадиски капетан Михаило Гавриловић и Марко Божовић, артилериски капетан Чедомир Петровић, артилериски поручник Мирослав Николић, пешадиски поручник Богољуб Лазић, пешадиски потпоручници Новица Ракочевић, Мило Радуловић и Боривоје Попадић, резервни пешадиски капетан Риста Ристић и резервни коњички потпоручник Жарко Вучковић. Куре је услед јаке непријатељске офанзиве прекинуо рад септембра месеца. Пошто га сви придодати официри нису за кратко време могли свршити, то су задржани као осматрачи само најстарији · слушаоци, капетани Драгољуб Благојевић (који је дошао пре ове групе), Михаило Гаври-

АВИАЦИЈА.

ловић, Марко Божовић и артилериеки поручник Мирослав Николић.

До ступања Бугарске у рат, наша Ваздухопловна команда се налазила у Пожаревцу, где је доцније појачана са пет апарата француске ескадриле са Бањице. После ступања Бугарске у рат и за. време повлачења, 1915 г. она је опет била придодата под команду Треће армије. Правац њеног отетупања је био: Пожаревац — Ћуприја — Варварин Крушевац — Блаце — Куршумлија Приштина — Пећ — Андријевица — Подгорица — Скадар. Број исправних апарата за време повлачења прво се свео на два а доцније на један апарат. Иако су Аустро-Маџари и Немци имали боље и брже апарате, чак и апарате за борбу. нако је после уништења бензинских слагалишта у Крушевцу, Крагујевцу и Нишу била оскудица у бензину, ипак су авиатичари вршили. своја извиђања. Доласком у Скадар, 27 новембра 1915 г., па до пријема пет француских исправних апарата, наша авиација је имала. свега један апарат способан за летење. на коме је поручник Томић преносио пошту, новац за исхрану трупа, људе, болеснике, официре за везу и новог начелника, штаба Врховне команде, генерала, Петра. Бојовића, да би одмах могао примити дужност. Да није било овог аероплана, отетупање наше војске, и онако тешко, било би права катастрофа. Као што се и, наша ескадра морала делити услед огромног фронта а малог броја апарата, тако је морала да учини и француска ескадрила. У току априла морао је бити послан један одред од два. апарата у Прахово, да би штитио профијантека слагалишта, од непријатељског нашада из ваздуха. Он је тамо остао, са малим прекидима, до августа. Крајем јуна француска ескадрила је појачана. са четири апарата, те је, нерачунајући она два у Прахову, имала десет апарата. У септембру месецу она је опет поде-