Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

19

Да основ нашој мисли ударе, Све мора наше бити. Варваре Претопити ил' истријебити ! Ман. Ал Варвар Дојчин још би треб'о нам. Ант. А шта би треб'о> Ман. Против Турака. Ант. И с њима ћемо лако: Опрезно Најприје вјеру расклиматати Да напусте је и начинити Од обичаја подсмјех господски И онда лако — господари смо. (Брижно) Ал Дојчинов ми сој у вјери тврд: Дубоко вјеру крије у срцу Властелин к'о и себар посљедњи. И зато морамо уклонити Ту сметњу нашу, мору Дојчина. Ман. На који начин 2 Ант. Домислићу се. Ту треба мира, треба времена. И јуче ти се истом домислих Овако да се данас појавим, Да разгледам и све да проучим. Ал' више не ћу тако. Од сада. Кад пођеш амо — ја сам пратилац Ман. Ал са мном одмах не ћеш. Послије По мене дођи да ме пожуриш, А Марко онда по обојицу. „Ант. Сва свјетска мудрост у нас тројицу! (Јелица и Теофанија долазе у дну)

Једанаеста појава. Пређашњи, Јелица и Теофанија.

Ј (Мавијаку). Припремила је сеја. Чека вас. Поведи, чико, доброг човјека. (Антијоху) Ти начека се, брате. — Жао ми. НТ (клања се, гледајући по дворници, просјачки). У рају овом вјечно остати, И не мислити никад ни о чем! (Оде с Манијаком у дну) о%