Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

-78

А свраћање је то политика. Па како ли нам ти захваљују Што гласнике им одмах посласмо · — И ако с њима не сретоше се

Јер другим путем они идоше Да дојаве им тугу народну.

Ант. За данас лако с њима. Умор, кар Задржаће их тамо цијели дан, Ал' сјутра мука с њима настаје: Задржат их што дуље у соби Јер сјутра у двор ће све тројица Да с њима двјема тугу подијеле — — А наша напаст живи —

"ТО (одлучно). Престаје, Па било то на самим вратима, Из двора када пође.

Ант. Одмах ту Извршити тај наум —- (скреће главом) опасно

За нас би могло бити —

То. Не бој се, За мене није ништа опасно. Ти само себе чувај. Марку ти Већ ништа на пут не ће, кад га се И турска напаст већ оканила. Заклонићу се згодно ноћас већ И вребати га док не изађе.

Ант. Ал ти не познаш њега.

То. Истина, Ја Дојчина још никад не видјех, Ал моћи ћу га лако познати По толикоме описивању.

Ант. А Николу, Новака, Радула Задржаћу — док смириш Дојчина Па онда нама пути слободни, А просци — куд им драго. (Извири) Иди сад, И на све пази. — Ево Јелице. (Топија оде брзо)