Vreme, 16. 04. 1929., S. 1

•Геко.Јни рп гч'( л л 04

БЕОГРАЦ ♦ ГОЛ. IX . БРОЈ 2628

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 30 ДИН.. ИНОСТРАНСТВО 5С ДИН ЦЕНЕ ОГЛАСИЛи : Рекламнн дсо: Београдско голање радпи дан 1 см- 1 стубап 12'— лвн., Целокупно гадгње радни дан I с.ч. 14"— дин', Целокупно издаае недељом 1 см. 20*- лннТекстовнн део: Београдско пзлаље раднн дап н недељом 1 см. 20" — днн., Целокуппо нзлање раддп дап 1 см. 25'— дин., Целокупно пздање недеч>ом 1 см. 30'— дппара.

УТОРАК, 16. АПРИЛА 1929

ЛИРЕКТОР КОСТА М. ЛУкОВИЂ РЕДАШИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈд ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: <0—02, 40—03, 40—04, 40—05. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ТЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

НАШИ ОДНОСИ С ИТАЛИЈОМ

Италијанска штампа обнавља кампању против наше државе

Лвст »Ђорнале д* Пталија« ткшово је отпочео кампаљу протнв наше земље, лзносвћн нека лазнна довгумента у којима ое налгој звмљаг поново пржснсује неке фалтастичне ратоборне намвре. Пз нисаљв стране штампе вндн се да је европска јавност, срећом, одмах увндела праву вре дност оптужаба шзнетнх протнв наше земл»е. Зам^х једне кампање ове врсте тнме је ограннчен. Она данас вшпе не претн стварањем тако опасннз снтуацнја као пгго је то било први пут. Изгледи ва озбнљне комплнкадије толико су слабији пгго смо мп, поучени прошлнм искуством, дагнас у стае »у да је пратнмо без узбу1>ења. Опасно је н пггегео , међутим, што се она обнавља у Италији, чији народ може повероватн у тачноот нзнетих тврђена , јер се тнме ствара једно расположење које не нде у прнлог односима поверења, прпјатељства и *шра, којнма обе владе изјављују да теже. Ова камшња, не може више постнћи овој ракији цнљ: да дискредитује нашу земљу у очшма Енропе; нарочнто не сада кад оу све онаге наше вемље стављене у службу мнра. Вероватно је. уосталом, да то и није њен сададпњн цнљ. Доведеши у везу са маннфестадијама нтало-арбааског пријатељства у Тирани, овп нагпади моглн (ш да буду нека врста камуф,таже; ошп би моглн да буду и демантоване извепггаја нстога листа о разговорнма г. Муоолишна са г. Чемберлеием у пошеду лолитике првма нашој земљаг. Алн и као тшкви они су, стварањем непријатељске атмосфере у италијанакој јавности, исувише опасни, да бн сада, у време кад се са свнх страна иокрено жати млр и Еада се за његово одржање п<хтаже на суседску појалност, моглн проћи без озбиљне оаппте ооуде

Рим, 15, априла. — Ђорнале Д' Италија од 14. о. м. доноси, преко целе прве и половине дру ге странпце, опггар напад на иашу дрсжаву под наслови(ма: <Ратнп докумеити Југославије; Како с-рпски генерапттаб оргалнзује тероризам на траеицама; БудЈ-ћи рат! Во)ниди крБожедног инстинкта; Школа заседе; Тровање воде и упогрефа ножа, крвни закон; Убнјај непријатеља и рањене другове; Шпијунажа и револуција«. Испред тпх тобожњих до кумената, Вирђиннје Гајда -шше, у форми тршћанског долиса уводни чланак под насловом: ►Факта која је немогуће деманто *ати», који гласи: У мојим чланцима од прошлог нобембра, у којима сам изнео резимимиране резултате анкете извршене на граници Југославије, да бих утврдио програме, агенте, средства и одговорне људе за анти-талијанску агкгацију, која се спрема и продужава са југословенске територије, тврдио сам да је цела организација Орјуне и терористички^ банди које оперишу на граници „била и јесте у стварним и тесним везама са бео градским Генерзл-Штабом. и додао сам; «0вде се понавља случај са комитгма. Одговорност Београда у пуној је мери аигажована у прикривеном ратном стаљу ноје се од стране Југославије подржгва на граници, у циљу да побуни словенско становиииггво, минира италијански режим и припреми методичном пропагандом ишијуна и бунтовника подесад терен за сааки очајнички понушај и за напрвдовање тојске у рату ако до рата дође*. ПродужавајуНи анкету на југословенској територији, можемо данас обЈавити потпун текст једног документа београдског Гвнерал-Штаба, аутентичног и недзосмисленог, који потврђује наше раније информације и откриаа целу организацију и програм акције комита, чији је додатак и огранак Орјуна. Јасан значај и јасне речи овога документа не треба слабити многим речима коментара. Он сам собом изражава програме, средства и одговор ност. Из њега дознајемо да цела разграната организација четнина, не редовних бораца, нелегалних агената» каио их бблажи сам југословенски докуменат. директно ззвиси од Министарства Влјног и београдског Генерал-Штаба. Комите се бирају у насарнама и војним школама, а њима номандују армијски официри повезаки са цолим југословенским еој ним систехом. Ова организација комита служи за спремање рата: не сд брвнбеног, него кисто офанзивног ра та. То доказује факат да она мсра уки у анцију још пре званичне обја ве рата, г.рвлазећи границе нспријаЧ)ллке дожгее на начин да се нађе 1на еиг>1им мвг.тимв V понетиу непои*

јатељства. Она је дакле изразито по везана са унапред смишљеном ратном иницијативом југословенске вла де. Она је спремљена за све фронтове: на истоку, западу, северу и југу. У Југославији се врши техничка и духовна припрема. Духовна припрема позерена је разгранатом државном и народном апарату, у коме заједно раде Министарство Просвете, учитељи, листови, спортска удружења, биоскопи, који сви заједничким силама уздижу н егзасперирају националистички дух, агресиван против свих суседних народа. Техничка припрема, којом управља војна команда, траје годину дана после навршене војне службе: строга је, хпадно прорачуната и интензивна. Цела ова организација и припрема, захтевају огромне трошкове. Ози трошкови не показују се у јавним државним буџетима. Али овим трошковима могу се тумачити мере у југословенским финансијама и тајна војних трошкова Београда ко>и су, у суми од преко мипијарде динара, скривени и растурени по буџетима невојничких Министарстава. Документ, на пример, откривз ко}и удео има Министарство Просвете у организацији комита. Комитама, војницима и заповедницима дају се нарочите ппате, непознате у другим војскама света. Ове тачне и јасне констатације, које нам дајз тачно испитивзње званичног тајног југословенсног документа, тичу се директно односа између Италије и Југославије и односа између Југославије и свих њених суседа. Слрема се рат против свију. Њена груба средства управљена су против свију. Југослоеенски докуменат јасно каже: „Сви комаиданти морају бити уверени да смо данас велика и снажна држава, која нема потребе да има обзира према нашим суседима. У будућим ратовима биКе оправдана сва средства". Дакле, овде се појављује један сталан, унапред смишљен, хлад но прорачунат елеменат нереда на границама већ у мирно време, а заседе и унапред смишљеког спремања за рат. Свде има унапред објава такође за бригантски рзт, који *е се водити без скрупула најварварскијим и најсвирепијим срвдствима, док се истовремено потписује Келогов Пакт и објављује у Европи и на свету да се жсли да стави рат еан закоиа". Даљв лист на пуних седам стубаца доноси текст тога такозваног документа са швсдесет тачака. «Ђорнале д Италиа> подепио јв тај донуменат на неколико глаза, којима је дао ова велике наслсве: «Инструкција за акцију банди у случају рата на нашим западним и северним фронтовима. — Шиола и ерганизација гериле. — Субверзивна пропаганда за време мира. — Тзнтичкв одредбе» и поднаслове; «Опште напомене. — Особље и регрутовање. Теориска настава. — Нарочите плате номитсних банди. — Средства и наоружање. — Саботирање непријатељсне мобилизацијв. — Тероризам, поход, коначење и борба. Мобилизација и концентрација комитаа. ДЕМАНТИ НАШЕ ВЛАДЕ Поволач ових фантастичж« и теиденциозних ^опнале

ЈИтаЈија, наша влада издала је|највеким војничним врлинсма одгојуче овај коминике: варала својии дужнсстима. ЗВАНИЧНИ ДЕМАНТИ ЂОРНАЛЕ Д ИТАЛИЈА у своме броју од 14. о. м. публиновао је неки документ, под потписом свога дописника из Трста, Гајде, за који тврди да је аутентичан, оштро нападајуКи нашу земљу због тобожњег припремања рата помоћу једне разгранате комитске организације. Краљ. влада осећа се побуђвном изјавити да је публиковани донуменат од почетка до кргја лажан и свакако фабрикован од стране тога листа у нарочитом циљу. Сами детаљи у објављеном документу толико су бесмислени и војннчки неизводљнви да очнто уназују на сву неозбиљност и неистинитост самог документа. Непобитан је факат познат и нашим савезницима и нашим противницима из великог рата, да је наша војска у ратовима увек лојално и с

КОМЕНТАРИ БЕЧКЕ ШТАМПЕ Беч, 14. априла. — Данашњи листови доносе са великом резервом вести »Ђорнале д Италија* о нашем тобожњем оружању. -Наје Фраје Пресе* каже: «Ова вест која фантастично звони нема потврде.* >Најес Винер Тагбблат« каже да су то тобожња оружања и чуди се да овако ношто сада може доИи од стране Италије. сВинер Најесте Нахрихтвш после вести доноси коментар који гласи: -Баш се нашла Италија, која милитаризује своје становништво, да износи овакве лажи. Ради тога ова »откриђа* изгледају двоструко нева роватна, поготово нада се говори о тобожњим ратничким намерама Југо слави]е» Једино «Рајхспост» доноси вест лЂорнале д Италија« без коментара. РЕШАВАЊЕ РЕПАРАЦИОНОГ ПРОБЛЕМА

Повериоци очекују одговор Немачке Стручњаци поверИЈачкнх слЈа у комитету за дефинитивно решење репарациоиог пробЈема, предали су немачКим деЈегатима минимаЈна репарациона пограживања својих ВЈаха. Немачка треба да ОЈговори. Немачка штампа назива повериЈачке захтеве у најмању руку претераним, и ако је утврђеио да су нови усјови немачког ПЈаћања .чесравњено повољнији ој оиих предвиђених у Дозовом ПЈаиу. Иако немачка штампа, која би вероватно протеСговаЈа против сваког решења о ПЈаћању, иазива ове усЈОве уЈтиматумом немачка ВЈала их неће Јако одбити, јер би у сЈучају прекида преговора, поред повратка Дозовог ПЈана 6 ијо ОЈЈОжено и питање евакуације рајнске обЈасти. Због тога, иако се ситуација сматра као врЈО тешка, још се не може рећи да је критичиа.

Јуче је почела сеоба мззнистарстава у нову палату, у Милоша Великог улици

ПРОТЕСТ НЕМАЧНЕ ШТАМПЕ Бврлин, 14. адрнш, — ВОЛФБИРО јавља да немачки листови пишу о захтевима савезничких репарационих стручњака који су у Паризу изложени у виду једног меморандума. Листови објављују извештаје својих париских дописника и оштро изјављују да Немачна не може приотати на цифре које су до сада поменуте. БЕРЛИНЕР ТАГБЛАТ пише у чланку под насловом оПретерани захтеви поверилачких силаз да је искључен пристанак на толику циФРУ- Париски дописник ФОСИШЕ ЦАЈТУНГ истичв да до сада објављене цифре изгледа |ош заостају за ствар ним цифрама које ће се тражити од Немачке и додаје да председник конференције г. Јанг >ош није потписао меморандум, из чега дописник закључујв да ће г. Јанг одбити да се сложи са захтевима поверипачких сила. ГЕРМАНИЈА каже ; Што се тичо величине захтева, она превазилази цифре које се могу поднети по мишљењу Немгца и, верујемо да можемо реки, и евију нелристрасних стручњана. КРАЈЦ-ЦАЈТУНГ донсси свој на-

пис о овом питању под насловом сПариско милијгрдско лудило^, з «Дајче Цагесцајтунг« под насловом »Маска пгда». ЕНГЛЕСКА ШТАМПА 0 ПИТАЊУ РЕПАРАЦИЈА Лондон, 16. априла. — Енглеска штампа очекује са најаећим интересовањем одговор немачких стручњана на меморандум савезничких струч њака о будуНем начину плаћања репарација. »Тајмс« наглашује да предлог сааезника није дефинитиван и да га не треба сматрати нао ултиматум. Али овај меморандум представља до бро изграђену подлогу за даље преговоре. Меморандум има потпуну мо ралну потпору свих савезничких држава ноје су заступљене у номитету стручњана које су сасгласне о ви сини ове штете, коју Немачка има још да плати. него и о начину њене поделе међу главним позериоцима. Даља одговоркост за исте преговоре пада сада на Нзмачку. Ако се не би постигао сг.оразум још увзк се може вратити на Дозов План. Лист се нада да ће др. Шахт донети одлуку ко ја ће омогућити решење тешкога проблема репарације. (Време)

Резолуција Удружења Извозтша Улрава Удружења Извознкка упутила је надлежним факторима, у духу захтева изражених прекјуче на годишн>ој скупшпши Удружења једну резолуиију у којој се. шхред осталога, тражи да се винско грожђе, где гса тле долЈтпта замењује добрим нрог&ма за јело; да ое уведе селекцнја се мена на овнма држашшим и самоулјравннм пољопривродњим до бпнма; да се пасивни нрајави ос поообе за подеону пољопрнвредну културу; да ое припреми закон о сузбпјању пггепшх пнсеката на воћном дрвету! да ое прн закључивању трговинаних угово ра са справдгм држазама за експерте узимају иавозници; да оа обевбедн нотребан број робшл ватона, за транопорте воћа, л „Новости" престатке излазптн Једал од најстаријих београд ских дневних .тистова, Новости престале су од јуче излазнтн.

Мајор Сеграв постао енглески племпћ Лондон, н. апрнла. — Данас по подне, мајор Себрав стигао је на Ватерло Стоноииу. ГТоред огромног броја света, дочеку је прнсуствовао н Лорд-мер, Сер Кајиастон Студ. После многнх поздравних говора, кренула је дуга поворка аутсмобила, на челу са Златном звсздом. У име владе, Сеграву је пожелео добродошлицу г. Дуглас Хатшиг, секретар за колоније. После тога, у част Свграва бно је приређен велнкн банкет у Меј Фер хотелу. Јуче је из дворске каицеларије нздато ово саошптење; «Краљ је благоизволео одобрити да Се орден подвезице додели мајору Хенри 0' Нил Дехан Сеграву». Нстовремено Краљ.је одликованоме упутно следеКн телеграм: сПрилином вашег доласка у домовину, шаљем вам моје топло честитање, на вашем великом усчеху што сте за Велину Британију прибавили саетски рекорд у брзини моторI них кола и на вашем уопеху у трци за међународни трофеј за брзину I на лаћама — ЂОРЂЕ^.

ВеЈИка превозничКа коЈа преносиЈа су целога дана канцеЈаријски иаме штај ЗАНОНСКИ ПРОЈЕКТИ МИНИСТАРСТВА СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ • У Министарству Соцнјалне Полнтике пзрађен је већ пројект уредбе о отварању и затварању радњи. У том пројекту уваженн су захтевп радннка да се не мења Закон о Зшптити Радника и о осигурању. али су уважени и захтевн послодаваца да се дозволи власницима радњи да своје радње држе дуже отворене. ИстЉг уредбом треба да се регулнше и питање отварања п затварања радњп н питање о ^адном времену помоћног оообља. Овај пројект биће упућеи на оцену г. Председнику Владе, који маже. агх> нађе за потребно, да га упутп на оцену п Врховном Законодавном Оавету. У Миппстарству Содпјалле Патнтнке врше се последње припреме за каначну редакнију пројекта Закона о Становима. При израдн тога пројекта узимају се у обзпр п захтевп ки рајџнја н заггеви кућев.тасника, али се нарочнто води рачуна о матерпјалу којн је прикупљен од државних власти. Пројект треба да буде ускоро готов.

Ормани пуни аката уносе се у иозу зграду Јуче ујутру отпочела је селидба дшнистарстава у нову палату, у Милоша Великог у.Ђгци. Јуче се цео дан селило Министарство Унутрашњих Де-Ћ. Исто тако, селило се цео дан и Министарство Пољопргареде из улице Проте Матеје у нозу палату. Сеоба ових министарстава тра јаће још данас и сутра. У нову палату до~ Је п Мпнистарство Трговине н Илдусгрцје н МЈшистарсгво Ш\-ма и Рудника. Њнхова сеоба извршиће се у току ове недеље.

— Шта ти је? — Јао). жено, сањао сам ха са.ч залоинио лиу V Чачку..-

канцелапију. кве