Vreme, 16. 04. 1929., S. 2

(Лрана 2

Уторак, 1С. Атгрил 19;/

Д Н Е П Н И К

КРИЗА ОТАНОВА У СПЛИТу Сплатска Разннчка Клмора \ттутнла јб Маннслру Сондјадне ПолнтнЕ» а Наордног Здравља једну предстааку, у којој тра;кн заштиту соцдјално слабнх у ннтан,у станова. Сплнту нсдостаје још 5ос станова, судећи по томе што »оо грађана станујв још >*веЕ у ставовима, у нојнма бц, у бнло кам другом случају власт морала забраннти становаше. С обанром на то да у Сплнту још уввк постојн крнза станова, Комора тражн да се Закон о Огановнма ттродуан. ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ КОНГРЕС ЖЕЛЕЗНИЧАРА-АЛСТИНЕНАТА У БукурештЈ' ће с« од 30. до 22. јуна одрждтн конгрвс Цнторнацноналнв Антналкохолне Органнзаинје Железннчара. По завршеном конгрвсу сан делвгатн пр^феднће нзлет лреко Чернаводе до Костанце, на Црном Мору. Одатле, нашн делегатн н швајнгфски одлазе за Софнју, а -затам за Ннш и у Београд стнагу $7. јуца. После Београда посетнће швајпарскн делвгатн Загреб, па ће продужнтн за Рнјеку, Абацнју, Трст, Ввнецнју н Цирих. ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПОПУСТ ЗА ВЕЛЕСАЈАМ У МИЛАНу Гвнерална Днрекција Државннх ЛСелсзпнца одобрнла јв 60 од ств попуст на налгам жатозшвдалга за салазак н повратак са сајма у Мнлану. Потуог важи кзхефгу 7. н 25. ол. (за одлазак) и између 14. априла н 2. маја (за повратав).

ПОДИЗАЊЕ ВОЈНЕ ЗГРАДЕ У ЧАЧКУ (Хлобрвнн су плановн н предрачун за цодн8ан.е једне зградв за војне потребе у Чачку. Радовн ће почетн у мају, а сггајаће првма прсаротуну 1,681.123 дшнвЈра. ПРОДАЈА ФАБРИКЕ ЗА ИЗРАДУ МАШИНА И ВАГОНА У КРУШЕВЦУ По наређоњу Бвоградског 'Грговачког Суда, поглавар срвоа раонноког продаваће и. јуна .о г. на јавној лнцнтацнјн у Крутпввцу стецганну масу Српског Акцнонарског Друпггва за израду машина и вагона у Крушевцу. Лрема проценн, укуина вреаност имовине: зем.гишта, зграда, машина, алата, електрнчзв пентрале н колооека нзногн б,999.4ао дшЈара. Фабрнка ннје нрестајала с радом. ПОДИЗАЊЕ ВОЈНЕ ЗГРАДЕ НА СУШАКУ Према наређењу Мшшстра Војско н Морнарнив рахЈпнсама јо лнцнталија за подизање зграде за станове официра у кругу касарие на Сузпаку. Предрачунска сума јв 1,610.350 динара. ОПРАВКА ПУТЕБА У СРЕМУ Гра^ованскл свкцнја у Румн расписала јв неколнко лнцитација за набавку бЛСо кбм туцаника н 350 пбм огкцјног матерцјала, Према прад рачуну, набавка овог матернјала стајаће у»улно 1,083.250 дннара. Предвиђена је оправка овнх путева; Новн Сад—Румаг-Шабац, Београд—Рума—Вуковар н Београд -нПазоваг-Ловн СЈад.

БГ.РЗА

Димар у Цириху 9.125 Рзтна Штегга 428.50—427 БЕОГРАД, 15. АПРИЛА; Цеаизе; Лондон 276^80—276; Парпз 223.44—321.44; РБујорк .56.91—56.71; Женева 1007.40—1004.40; Миоаио 200^6—207.36; Праг 168.84—166.04; Бврлнн 13.515—13.485; Беч 800037.0795; Пенгга 9.0372—0.9072; Брнсел 7.0318—7.8018. На дапашње»м са сталку твчденаиЈја за дееив^ нелрамењева. НарсрЈна Ба/шад. ннтервонисала кш Парнза, Лоддона, ■Жвневв и ПраЈга. Државни папири; 2 н по од сгго ратна нггета пр. 428-50—427; 2 и по од сто ра/ша штета за ацрил 429.50428 ; 7 од сгто задам 83—67.30. Тендонцаја за ратну штетЈ* и дал»в чврста. Акције; Народна Банка 8.700—8^00; Бооградска ЗарЈ&та 8.000—7200. Продунти; шпетшпа; пл. црута пр. 79—80 4—5 од ото. дннара 245245; кукуруз; ср. цар Бршад длнара 265—265. ЗАГРЕБ, 15. АПРИЛА; Државни палири; 2 н по од јфо рат« на пггета пр. 420 —430; 2 н по од сгго ратна пггегга за алгрши 429431; 2 н по од ото ратна пггегга за мзд 433—434; два н ио ад сгго рат• на пггегга за децвмбар 455—159; 7 од сто заоам 86.75— 87.50; 4 ОД сфо аЈраЈрне обвезннпв 54—54.50. Акиијв; Народна Бадаа 8-000—0.000; Сјлтска Баика 14в—148; Прва Хрватска Штодионнта 850—860; Југослове«кг:а Банка 84—85; ЈБубљадсзха Креднгна Банка 123—125. ДИРИХ* 15. АПРИЛА; Бооград 9.126; Парнз 20.30; Лавдон 25.22 1/8; Њлјарк 5.1955; Брисел 72.15; Мнлано 27.215; Алгстефдам 208.55; Борлин 123.20; Боч 72.95; 0 СЛО 138.55; Оофида 3.7525;

Привредне вести

ЈЕДНО САОЛ ШТЕЉЕ ЉУ6ЉАНЗКОГ САЈМА Пошто је пзложбево место за IX. велвсајам у Љубл>алн всћ у великој мори заузето, управа велесајна сампптава: Немогуће је прнматн пове нзлагаче којн рвфлектлрају на место у уну трашњоотн павнлхонскнх аграда н пршадају у ове акупове; (Лгројна »пјадустрија, вовлнарска кндустрнја, аутомобнлн н бипнкли, електротвхнггка, радко, нндустрцја дрва, папвр, графжка и писарннчки прнбор, галан териџа, стакло, глазбенн инструменти, граверство, фина иеханнка, индустрија Ж1ГВОТ1Ш1 иамнрннца. На расположењу је још ненгго покрнвеног и полуотвореног места друге категорнје за аве скупове у непокрнвено ивложбено место. За јесењу сајамску прнредбу од зл. августа до 9. септецбра ове год. већ ое сада прнма ју пријаве.

Хумор

ПРОМЕЊЕНЕ УЛОГЕ — Пора се о&енио својом дактилографкињом. — До сад је он њој днктнрао а сад ће она њаму.

Велики људд старс Срби/е

Радоје Домановић код Николе Пашића

Било је то у доба одвајаља оамосталаца и радикала. Радоје Домановнћ био је одлучии прнсталица самосталаца, окупл»ецих око Одјена. Радоје је био једаи од најмарљнвијих сарадинка и писао је жучне чланке, у којима је оштро нападао радикале, а иарочито Николу Цашића. ПапшК је тада био Миннстар Грађевина. Једног дана Радоје добије позив, у коме га Пашнћ позпва да га посети у кабпнету. — Боже сачЈвај, код таквог човека пећу ни да завнрнм! рекао је одлучно Радоје бацивши познв. Алн, љегове партијске дрЈтове је интереоова.то да чују шта Пашић жели, и навалише на Радоја да оде и да чује шта Папшћ каже. Радоје је најзад прпстао п отишао у кабинет. Отворио је врата и стао на праЈ. Пашић, који је седео за столом, упнта га: — Ви сте Радоје? — Ја сам, одговори Домановић али се не помакну с меота. Међутим, Папшћ устаде и приђе му, пружајући руку. — Ја не могу да се рукујем с вама, трже се Радоје. Вп знате шта ја против вас ппшем. — Знам, знам, одговори Папшћ. Ја баш и волнм кад мл^дн људи нротив мене пншу. Ма колико да се Радоје отимао, Пашић га је својом љубазношћу и природнпм држаљем натерао да седне и дуго су причалн о политицн и прнлнкама уопште. , Говорећи о том свом сусрету са Пашићем, у кафани Задрузи

у Крагујевцу, н& кратко време пред своју смрт, Радоје је рекао: — Ко може да пише против тог човека! Он ми је напунно главу и испразнио ми главу. И просто не знам нн сам шта да радим. Неки тврде, да после овог сусрета Радоје занста ннје више ништа против и..шнћа нл.г -сао. КАД Ч08ЕК ОДРЖИ РЕЧ Постоји и данао једна досетка, врло поп}'ларна, која се често употребљава, али вероватио >шоги не знају да је њен аутор Радоје Домановпћ. Нашао се једног дана Радоје у кафаин ко д Пауна, тамо где је данас Америнанац, са својим добрим прпјатељем Благојем Божићем из Бадљевца. Најпре су мало бпстрили политшсу, а онда су прешлп на своје послове. Божпћ је братски саветовао Радоју да не пије ту гада' ракију, која га сатире. Радоје је био толико дирнут, да је обећао да заиста неће внше да пије. Кад су се растали, Радоје је одмах налшао на ракнџпницу на ћошку Лоидона, тамо где се сада налази палата Јадранске Баике, и у коју је обично свраћао. Повукло га је непгго у ракнџпннцу, али он уложи сву добру вољу, и прошао даље поред ље, као поред турског гроблл. Одмакао је тако сто корака, не осврћући се. А онда је рекао гласно самоме себи: — Огој, Радоје Домановићу. Сад да те частнм, кад си одржао реч... И вратио се на ракију по старом обичају...

Кратае вестд:

- ЈАВЉАЈУ ИЗ БУНУРЕШТА да је суд у Вузеу изренао пресуду у лроцесу који је вођен због железннчкв несреће у Бобоку. Једзн железнички чиновник и један скретничар проглашени су кривима и осуђени на по две године затвора.

- СЕСТРА И ТАШТА БИЗЦЈГГ АВГАНИСТАНСКОГ КРАЉА Ич» нулаха, према вестима из Техвр«. на, долутосале су у Персијсху в » рош Мемед.

БЕРДОВА ЕКС.ПЕДИЦИЈА НА ЈУЖНИ ПОЛ

Над „Аитл. АмериКу 4 спушта се по* ларна иоИ

ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА 16. април 1919 Женева ћао стадно седшпте Друштва Парода ЖЕНЕВА. — Данас су приређене између Савинииа и мађарске сов-

велике манифвстацијв поводом из бора Женеве за стално седиште Друштва Народа. СтановништЕО поздравља одушевљено Конфвренцију Мира и комисију за стварање Друштва Народа која је на пуној седници, 11. априла, изабрала Женеву за седиште. Сва надлештва, школе и радње затворени су. У прокламацији, која је' издата грађакству, вели св; <сЖенвва је била блиска везама за све идејне покрете у про* шлости. Она је град реформи, колевка ввликог хуманитарног делања Црвеног Крста, домовина Руооа и седиште прве међународне арбитраже. Та и таква Женеаа трудиће се да буде на висини величанствене дужности која Не одсад бити њена.» БУНуРЕШТ. — Генерал Франше Д' Епвре, командант савезничке источне војске, стигао је овамо. Издата је наредба румукским трупама да наставе налредовања, прекинута доласком генерала Омутса у Пешту. Нво што је познвто, Смутс је био изасланик Конференцијв Мира и покушао је дв створи споразум

јетске републике. Његова мисија није успела. Нарвдба за напредовање трупа изазвала је огромно одушевљење. БЕОГРАД. — Очекује се наредба Министра Лравде по којој ће нови звкон о киријама важити од 1. маја и за Банат, Бачку и Барању, и то у погледу на важење закупа, ввличину киријв и право отказа. ЗАГРЕб- — Данас је на овдашњој станици украден цео ввгон мануфактурне робе, у врвдности 500.000 круна. Несигуриоот на нашим железницама поаећава се из дана у дан. Путнички и трговачки свет очекује' да ће власти предузети најенвргичније мере за обезбеђење нашег саобраћаја. Прекјучерашња катастрофа код Севнице, која је однела многе животе и оставила још више осакаћених, не би се десила у толикој размери да оу оигнали аа узбуну били у исправнсм сталу.

Посада „Амеркне'': с леаа ка десно: Берд, Бертрен, Аноста, Жорж Ноеил и Берна р Балтем

Литл Адмрннз, аиржлА. — В<А се над нама спушта ноћ. Судде се само врло ниско посте на хорнзонту и ширн жућкасту и болесну светлоог. Нема внше снаге да смлаон све хладнијц ва-здух. 10. анрнла нестаће га сасвжм нза Лвденв Бартјере и гаест месецн владаћв непрестано ноћ са можда ретгснм дрхтаљем евезда с времена на време. НЕКОЛИКО ДАНА ОПШТЕГ ОДМОРА Највећц д«о спољннх радова је на сваки Д.ПШ1, завршен, н за време руж ног доба које до.тази иоћн ћемо да осталемо у барвлама, читајућга и радећи, без осгале бриге, сем да утучемо време. Алн, после напора и брпга последњих недеља сви смо бнлн то лико уморни, да је дато неколико дана одштег одмора. У овој кламн онага се брже ноцрпл>ује; велнки део органскв енергиуе троши се у реакцнјн против хладноће. Старс анд Стрипс смештен је за презнмљаваље у неку врсту тврђаве, коју омо подигли од велики1 блокова леда око кабине. пошто смо најпре оканулд крнла. Налравилл смо кров од дасака и цнрада, и појачалн смо га стаклетама од леда. Ветар може да дува колико хоће; апарат је заклоаен као у неком подруму. Истн заклон сада поднжемо за друга два авнона, нарочито за велзпш тргтмотор ииФлојд Бенвт, који до сала није бно нн потпуно монтиран. Дулг обале Велзке Барнјере бшо Је остало око дванаеотнву канти бе-нзина и вигше џакова уг.га. Морали смо да их ископавамо под квилталима снега, коЈн се ово неколип;о месеци нагомилао. Сада је све пренето у Литл Амернку н остављено у снгурно склонипгге. Најзаллмљитвнје је да, с времепа на време, у овај парадоксалан предео где се чал; месец појављује у необич-

ДВА КАРА6АНА НА САОНИЦАМА Дов је неповољно време задржазало полааак помоћног авнона, две гру> пе крепуле су пз Литл Америие. Прва грула, са трн псеће залреге, нмала је аадатак да поставн депозит намирлица на шеоеа 1 километара од паше базе; нзвршнла Је задатак и вратила се нре предвиђеног времена. Друга грула са четнри аапрегв, под комаадом Вогана, требала је да пређе пут од 260 вилометара и да спасе нзтуб љелу експеднцију. Алн, Старс анд Стрипс на повратку, са Бердом, Гулдом и осталима, приметно је Вотаноз караван, којн је већ прешао преко сто кнлометара у правцу Рокфелеро* внх Брда. Према утврђеннм сигналгма, авион је олисао одређен број кру* гова пал караваном; Воган је разумоо да Је све добро свршено и Ератпс се према Литп Америци. Прено радиа добпо је нпређешо да постави Један депоаит од понетах нампрница ла ооамдесетом пилоиетру. То је изврпшо. За прелаз преко стотину првих километара у пралцу Рокфелеровлх Брла утрошепа су лва дана. На повратку караван Је био још бржи и тукао је за трл кплометра рекорд Амундавна, коЈп је, постављајући свој резервот депозит, ггрешао за Јелан дан на саоннлама највеће до тала преваљено растојаље. Треба истаћи да Јв Воганов караван напредовао по хлад* ноћи ванредлој и за ове пределе. БЕРДОВ НАЈМУЧНИЈИ УТИСАК Два лвха аа спасаваље нзвршвна су под таквнм околностнма, да бп соакн, слушаЈући г.тас рпЈЈума, вратно н&траг са пола пута. Комалдант Берд прича да је његов најмучнлји утисак бпо, кад је доле на белој равнпцн ирн метло размрспалп Фокер. Терен па

нш! облнцпма и четвртима, стнжу' кл Ји се требало спустнтп у б .ти?и!нж

наЈсвакодневЈШЈв реперкуоије нашег грађанског жнвота, наше. тако да кажемо, еганотенцпје, у оном другом авету. Не млслпм наравно на востп о нашгнм породнцама, за које нас веоуЈу нежне везе осећаја. Адн, бнло Је готово смешно кад смо прако радна саапалн, у свнма формама једног бнрократског саолпггеља, да Је Ј. Ј. БвЈер, Један од нашнх шефооа механичара, добно уналређе«,е у својсу служ

тах тз'жнпх остатака био Је тако пуи опаоностн, да се чнвило да скел« сломљеног авиона предсказујв нову несрећу можда смрт. Оставши са Гулдом н Халзеном на брдпма, командант Је бно недрестано у вези са Литл Америном преко пољске радио станлце, коју Је са собом поиео. Тако Јв могао да прата не само метеоролоптка предвпђааа аа иоОмлтов лет, коЈи Је требао да спа-

бн, у Једном електричиом пгвиузећу I се њега н другове, већ је свршавао Бруклнна. ј л важпе послове са Шујорком. Ннкад Међу операцпјама које су довеле до пиЈо тако топло хвалио чуда Маркоспасавања екследнцпје на (фелеро- нтгјевог проиаласка, коЈл је у целоЈ вим Брдлми. вреддо Је пом^на дело овој авалтурн училио пспроцењнве које Јо нзвршдо карал.азт на саоннца-1 услуте. ма, које је водно Нормсл Вогал. * РУСЕЛ ОЗЕН

П01ЛИСТАК ВРЕМЕНА 16-4 - 31

МсУја Ј девот&а Роман од РЕИЕА БИЗЕА Срећа Је била иаша што иије бпло па у-тзшд нм жкве душеКшиа ]е лкла мо из :сабла и воДа Ј0 јурила широи у.тваде. Ми улетесмо главачки у гостиоиицу. ГавЈа повика: — Грета! Ходи брзо! После неколико тронутака појави се једна крушна имна. Би■!а јв црвана у лицу. Она псдиже обе рјчм У впс и повика: — Господе! Шта је ово? И срупш се иа једну столицуЈад оу билн око пас гостишичар. љетева жена и сељак, који нас је довезао. Ови о«и били су пзненађбни. нвповерлдши и нису нашта говорилл... Ја оаш иорао да лрекиием ћугање и мучву сат^-ацију и залитах: — Можвмо л и да једемо? Гостионичар одЉвори: — Да... Не зна.ч. — Нчате ли собу? Гостионичарева жена одговори: — Може битп. — Хоћете ли нас адвесги у собу.

И гостаоничар и шегова жена одговорише у један глас: — Ех!... то ће рећи... Ја почех да мо.тим: — Али брзо... Преклињем вас... Моји другови су врло уморни... — Ходнте Трик, Жилиен н Маргарета, пропали од умора и озлојеђени овако нељубазким дочеком, пођоше послушно за мном. Попеот се на прв« спрат. Тамо смо ушли у једну намештену собу. Гостаоничар нас одмах обаве< ти: — Пет круна за собу. — Добро. — Платате одмах половину. Одмах почех да тражим по џеповима. — Ево вам две круне... Остало Иете добнти, оомах.. не брттоте се... молим... Човек остаде још увек запрепашћен и повуче се. Пре него што је напустио собу сави колена... Чучнуо је и смаљио се до Трикове висине... Он му је био најинтересантнији, а у исто време и најстрашнији. Посматрао га је неколико треДутака и оша је узвикнуо: — Да... Одмах... За који час_. После овиз речи, које су се односпле н« наше олаКољс собе, крчмар је затворио врата тако лагало п опрвано, као да

је оставио у соби тешке болесиике... Не знам какои због чета, али овога тренужа посгадох наједаипут одлучал и храбар, као што сам Јгалочас био утучеа и бев воље. Одмах сам уаео заповеднпчки тов једнога дпректора цпркуске трупе. Метнуо сал! Маргарету п Жплнена на кревет. Посадио сам Тркка на једну столЈшу. Шетао сам уздуж и подреко по соби п издавао зааговести... — Треба већ јешом сврпшти... Вечерас, у сали гостпонице велика представа... Да... Ви .чожете да се буните и да протестујете, а.ти ја вас иеку чути... Вшпе немамо времвиа за чемае... ве можемо се нпчему падати, нити штогод да нвабирамо... Сутра треба да олатимо овде рачун... Или ће>го м<Љи да зарадшго некопгико круна и да се ослободамо дуга и рачуиа, или ће нас сви сматрати као просте друмоке воралице... Ви сте ми реклп, Маргарета, да сте играли вдмедије... Бво, доШао је момаиат, с& л пли нвкад, да покажете шта знате... Уверен сам да Је и госттодпп Жилпен исто тако окретан као ви... Што се вас тпче, Трик, ви ћете раДити сво што вам се буде свиђало. али вас, апаљ, унапред обавоштавам да вас нећу више

ни хранпти, нп воднти, ажо се још једеип}-т иапијете плп иам одбнјете овоје учеотвоваае у преаставд... У ооталом, ја ово говорпм н свима вама... Продужићу пут оам самцпт, ако ие оримите овај мој предлог... Очекујем взјп одговор... У почетку нико ни]е рекао пи речи. Моја три кепеца билц су тажо ћЈТљиви, дасам помислпо да ме нису разумелп. Већ сам био спреман да потовпм своје објапгњење, са много маае ауторитета, јер сам иаједалпут осетио сву свирепост свога понашања п својих одлучнпх речи.. Ови иесрећннци иису за»?лутлли да св оа н.нма поступа са толико строгооги, Ја сам се драговаздо прнмио стараља о ви.ма и од-говоран оам, у извесној мери, за љгаове животе... В»з сва : ке сумае ниоам имао ирав! дг нм тако претпм и да изводим иеа;е уцене иад љима... Од тога оам се застидео... Али Жилнев се појавпо у добри час и отклонио моЈу гри:ву савестп. Одговорио ми Је рвојим слабим гласом који Је био прочраћен напорним кашљањсм: — Добро... Нека тако буде... Играћемо сцену под балконом нз »Сирана» Господин Трнк биће Спраио. Маргарета Роксана, а ја ћу се појавити као

Христнан... Ми ћемо моћи ио- п продужио је да се шета из ред овога да отпев&мо и лек»- Једног краја собе у други... лико песмпца на немачком Је-1 Маргарета ме позва рукоа. зпку... Ако ви дозволите, ја! Приђох Јој п вагох св да Је боћу још_жолглгграти са ножеви- ље чуЈем.

ма... И док Ја показу;°-м ову своју вештпну, дотле ће Маргарета продавати карте публицп... Господин Трик имгаује врло добро живопгње и дере се »право жнвотињски»... Ја то умем, такоће... Прекидох га.:

— Он ће, свакако. нграти.« будите увервни... Ви знате, господине... ... Прпђпте бллже да вам још аошто шапнем на ухо' — Вн знате... То је гграки мумац!.. Нпсам хтео впше ништа да

Доста, доволло!.. Наш про- ииолјгм . Рекао саш своЈим «ар. грам бгго би на тај начкн обп-1 тнстима® да идем да се побрилат н сувпше тежак... Шта ви' псм за представу. Оставио оам

мпслпте, Тргак? — Нипгга. — Пристјете ла да радите? — То ћу тек видети вечерас. — Ви зиаге добро ове оно што са.м вв|М казао. — А.ти да!... Ви ми, иначе. нипте потребнп... Разумете лп? Устаде са столице п поче да шета по собц са рукама на леђпма. Често би иабрао обрве, правно гримасе и, с времана ва време, зауота.в.чао бн се прсд орманом са огледалом да посматра ране на своме игцу... Жнлпен му довикну: — Вп ћете битп р.рло дсбрп V »Сиралу«, гооподиие Трик. Вн одлично играте ту улогу. Није сматрао ва доогојно да одговори на овај комшпшешах'

и у соби и нрепоручио сам им да се никуд не уддл>авају... Изгледа мп да је овз моја препорука била излЈгптна, нарочито за Жилнена и Маргарету... У исто време рекао гам пм да могу у подле снћп у трпезариЈу на р>-чак.„ Ако се ]а пре тога не вратим њпма... Сишао сам на пргоемни опрат да припртопш аредогаву... По. чео сам већ озбшмо да уобра. жавам кака сам постао директор ПЈту.јуКе трупе... У ствари сам имао трупу,. Чудну и необичну.. Сад је самз требало наћи аачпиа да се приВЈ-че свет н да се тако чаоно и лоштеао заради нешто.. Могу рећн, да се ниоам платпно свога ?адат];а... (Насгавиће се)