Vreme, 16. 04. 1929., S. 8

Утор&к, 1ђ. а.црн Д

Пролеће, велику радост и разочарење, донела је у Загреб„Пепица Бекеровица"

Загреб, 14. злрнла. — Меторолошел утврђвно лд је вреие, пре долааса црве звееде Џозефине Бекор у Загреб, (шдо лоше н промен.-ћнзо. Таво је, у ооталш, бнло а у .зругнм Брајвннма налпе зехље. Може се рећл да јв послесхша ударац оногу, сзесао нлн несвесао, задола црна зБвзоа, бар пгго се тоте Загреба. Јер, пз њенао! лазасеу, Загреб је одмах почео да се вуна у прааом пралетњем о\-нцЈ*, а кафанснн сто.тонн и столице, по балггама н тротоарнма, лакозани у Оело н >гланаованн<, очешваду л.убнтел>е матанжа н калуцнпера. моа*да мало несггрплнанје него у јеку пуне сезоне. На Јелачнћечзу Тргу јсап веће нзневађење, славнн бан, који је цреио пеле знме бзо осуђеш јјз се пјтпн у в:>њу кнселог К5"п> - са, рнбанпа н тлаватог«, сааа окружен лалама н зумб}-лнма, чнсго ое псамладао. Његоз голвмп мал, окронут у пранпгу откуда је увек долазнло само зло, свсглупа на пролетњем сунц>-. Твзге са зерзезатнма оу нека;» проређене, јер је благоутробзје Загреба утама-

Џозефина Бекер

ва.зз своро и поолесгње блатодетн м±Ег /ле јвоенн. Оцде - онде по која Еорпа са поморанцама; ншзбеашз кромпнр у малнм волнчннааи; пвг кзлхрама пасуља на целод пцјаш; белн н прнп лук, и нн јвдан једннн венац црзвннх падрнка. Мало поцал>е од Бана, на самом улазу у Капиол, оаакле ое вде у Влаптку улшЂ*. неколико бурадн кнселог купуса... Мвото тога. снтне гоматнце спанаћа, главнце салате, н много, врло много пвећа. Невепгг товек рекао бн да се у Загребу хране самнм цвећем. Бзо бз демантован каа би авратво у најближи ресФоран, у шме ое за доручаг моисе дпбетз разноврснцјн јеловннк него у Беаграду- Загоршње и Посавклње, чнсто н укусно обучене, убрађене марамама од нојаз свака знатн једно мало делце 5-метнп?ког стварања, донеле су сау своју снротању н доста л»убнчш!а, оннх што ннсу негованв у стаслезнм бапггама, мзрзсанх, лала и зумбула, које су подмладале Бана. Озе у свему, узвзшн још у обзнр в ввсвла лзша, насмедана топлотом ноја не пггоди ни днпе нн леђа, Загреб је ушао у пролвће; врбопл-ц је у пузом јеку. Дочекује е нспраћа своје госте онако кз«о он зна, шарого и овесрдпо.

Али, вратамо се на Џозефину Бегвр. Дочекаиа н оввчано и са мало внке, Џозефана јв н у Загребу нашла доста обоааватеља, Изгледа да се снашла врло брзо^ папгго је у Бвограду нау«иа да једе ћвзапчнћв и раасњнће, тражага их је и у Загребу. Знатно брже од ње снашао се г. Пвпнто, лупаини Латнн војн се врло радо атрзче нзввсннх дј-ншоогн кад су у тггању озтв љубазносгга. Пред многоброзном пубЛ1п :ом Џозефзна је ж?гуцнла смато, без главоболл коју је змала у чаоу каа се прзи пут прнказала бвоградсжоз публицн. Мало буке, истина, довело је до тога, да је морала да ссвг.-.тира глазобољу, и бели пеппкир (бно је с/в а не мокар) учинно је сзсцје. Џозефина )е добзла аплауз, снажан, а њвзинн протнзнипз стрпанн су у ззтвор, сходно пропаснма закона. Пут ка пуном успвху бао је оттворен, а у знак прнзнања Џозвфнна је добнла веватжо новзз аллауза и некатнко лшзх букегга. Јеаан од њзх бзо је украшвн хрзатском трободком. Снтуашђа је спасена; требадо је само наставсгга. Пепито зна шта хоће; довал»ан је био само њвгов једаи јеанни мзг, да Џозефивнне карадином јако аггпенговане усзе прошу некатиЕо аат>убала на тробојшаду. Настао је урнебес, нввероватан. Тресла се сала, треетернло је одушевљ*ње. Егза-тгозана публика тражзла је још нешто, внше, пуннде з округлнје, неппо чвму св мпгао досвгзти само луказа Латин Пепзто, маосгор с мора. Беобројно пута ззаонвапа, Џозвфнна цггле.дњн пут ззлази на даске, форматно п Л\твално обавнјена велнком хрг ,ч тробојком. Ралкаавшн;( • I ц 1рзмамљивв ( ал & иа

ннсу се више вцдале, алп је нзбнла нова, луда ц егоалтнрона ерушдја одушвв-гења... Ко бн то могао сиет сатн? Џозефнна Беквр постала је херод, дсавтпе црначкн н по мало зазоран али опак херод, јунак дана чнјем услеху ниде внше бнло запрека. Иашла се, ипак, смегња, ио слову закоиа, у неннм параграгЈпвма крутим н нерастегљпвим; загребачка по лшшја није дооватнла Џозефннн да игра преа мнособровннјам публикам, у огромнод салп Загребагаиг Збора, у кцју може стати двсетнна хил»ааа гледалаца. Слеррла јв и друга забрана, за знатно мању салу. Џозефина је огпутовала дал>е, задават».ча већ постнгнугам ухшвснма, са Пепнтом којн нзје бно поаве зааовољал. Пмао је у осталом и много разлога, разл-ме се само са сзога гледншта које се не мора поклапати с

А г - чпа - остаде још сад» впалог. Захва1*ша али н разочарана п>-блака, нарочаго она снгна, уовла је Пешгга н Џозефзну Бекер под своје. Оа н»нх двоје направљеоо је јеаао теото, уедао јадзнсгзо, што онн у ошарн н јесу. У таме тесггу, Пепнто је постао Пвшша, а Џозефина јв постала Бакеровнпа. И тако је Пвпнца Бакеровзца, црна звеера н нојчлзенцја креолка, бастарано сазаана, у нашој земљн добнла и он пгго, верујемо, ннје нндде добнпа. ЧЕД. МИТРИНОВИЂ

Освећење камена темељца за другу основну школу у Ваљеву Вал»ево, 14- априла. — Данас је на врло свечан начин постављен камен темељац за другу основну школу у Ваљеву која ће коштатн око 900000 дннара. Свечаност је почела у 11 часова у присуству команданта Дивизије, генерала г. Белнћа, велнког жупана г. Љубнсављввића, правног референта г. Моловића, поглавара срвза г. Мајсторовпћа, председника Оппггзне г. Тодорозића, општинског ннжењера г. Бабића, школског одбора н пуно других званнца и гостију. После завршеног обреда и постазљања камена темељца којн је нзврпЈно прота г. Огева ПоповА прочитао је позељу почаснн прота г. Младен Тапгнћ. Повеља гласн: За време владе Њ. В. Краља Ср* ба, Хрвата и Словенаца Александра Првог Карађорђевића и Председника Владе, г. Петра Живковића, Општина Ваљтеска, у срезу и области ваљевској, у Србији, подиже ову зграду за другу основну шнолу у Ваљеву постављајуНи свечано камен темељац и узиђујући ову повељу данас у недељу 14. априла 1929. године. План за ову зграду пројектовао је младн општинскн инжењер г. Милорад Бабић, а гради је по одржаној лппптацији предузимач г. Никола Матаћ кога заступа инжењер г. Душан Матић. (Време). Порески одбор у Нишу Ниш, 14. априла. — Одбор оппггане нитттке на својој јучерашњој седеипи нзабрао је чланове за порескн одбор за 1929. годнну. Изабрани су г. г. Вељко Огефановић трговац, Виден Цветковић трговац и Коста Петровић обућар. За заменнке су изабрани г. г. Милутин Огњановнћ пекар, Изан Абрамовнћ ковач и Јован Нешнћ кафеџија. (Време)

Скупштина Нишке Трговачке Омладине Ннш, 14. априла. — Нншка Трговачка Омладина одржала је данас у своме стану своју редовну годишњу скупштану. На скупштинн су примљени нзвештајн управног н надзорног одбора о раау у прошлој годнни. Затим је извршен избор нове управе. За председника изабран је г. Андон Андоновић трговац. (Време)

Збор улагача Индустријске и Прометне Банке у Нишу Ниш, 14. априла. — Данас пре подне у хотелу Русија оаржан је збор улагача Индустријске н Прометне Банке у Нишу која је пала под стечај још 19-23. године. Улагачи су данас нзабрали свога адвоката г. Перу Н. Вучковића из Београаа за главног заступника и пуномоћника. Улагачи су на збору тражнлн да се пристане на.равнање само у случају да им се исплатн целокупна сума са 6 од сто ннтереса од дана принудног равнања зато што се тако управни одбор н обавезао. (Време)

Стечај „Застаае" а. д. у Невом Саду Новн Сал, 15. апрнла. — Данас пре подне Новн Сад дожнвео је једпу малу сензацнју. „Застава", новосадско друпггво сопственнк најстаркјег војвођанског ллста Застава прпјавнла је данас пре подве суду стечај. Пао пгго је познато, пре кратког времена лвст Застава којн је излаано као дневннк, услед матернјалннх тепкоћа објавно је да ће од 1. апрпла нзлазптн само два пута недељно. У међувремену покушано ја да се уклоне матернјалне тешкоће у којкма се деоннчарско друпггво „Застава** валазнло. Између осталпх повернлаца налааво се п Окружнл Уред за оснгурањв радннка Новом Саду са потражнвањем од 50.000 дннара. Окружнн Урад нмао је нзвршну пресуду н данас пре подне требало је да дође до лкцнтацнје „Заставнне" нмоване радн покрнћа овог дуга. Нзгледа да је то бно један од главних разлога пгго су представннцн „Заставе" прнјавнлн стечај. Како је ваш доппсннк сазнао лпст Застава се н даље сматра својшном породнце г. др. Славка Мнлетнћа н нма се нзлучнтн нз деоннчарског друпггва и прећз у другу пггампарију где ће наставитн да нзлазн као недељнп лнст. (Зреие) Вече питомаца Дома Слепих из Земуна у Зајечару ЗаЈечар, 1б. априла. — Овде су свршени пнтомци Дома Слепнх из Земуна синоћ у просторцјама хотела сТаково* прнреднлн веома успелн тамбурашки концерат са рецитацијама. После програма г. Хранислав Мнтровић захвалио се присутној публнци на обилној посети н на пажњн коју је указала уметностн свршених питомаца Дома Слепнх из Земуна. Одзив публнке збиља је био врло велнкн, није било нн јеаног празног места нако је то једна од највећих сала у Зајечару. (Време)

ТАЈАНСТВЕНИ ЗЛОЧИН У НОВОМ САДУ Имре Леринц признаје убиство али не наводи прави разлог Нови Сад, 15. априла. — Решењем нстражног судије г. Мнлана Папрнчнћа над ухапшеним Имром Лернпцом одређен је нстражнн затвор због убиства нзвршеног над Огеваном Мијатовићем шофером из Новог Сада.

Нова Земљорадничка Задруга Крушевац, 15. априла. — У селу Мачковцу у срезу расннском основана је земљорадннчка задрута у коју је већ ступнло вшпе сељака. Задруга је одмах приступила раду од кога се очекује велика корист у овом критнчном стању код сељака. Иницијативу за стварање задруге дао је г. Рад. Рајковић, учнтељ, чијом је нницијативом подигнута недавно нова и модерна школа у овом селу. Овај се учитељ већ нстакао сзојим неуморним радом на унапређењу села и побољшању жнвота на селу. (Време)

Имре Јеринц Како је ваш дописник сазнао, прв два дана вршено је дуго саслушавање ухапшеног Леринца да би тачно утврдпли мотизи због којнх је он извршио ово нечувено убнство. Међутим како се сазнаје, овн мотивн још за сада у потпуностн нису расветљенн, јер убица стално тарди да је једини мотив био тај, што је хтео да набави аутомобил којнм је хтео да одвезе своју вереннцу на море. Изгледа да је ово фантазија, али прцча убице, јер личност те његове вереннце још није утврђена, а сам ток злочнна стоји у опреци са његознм причама.

Рад Кола Сестара у Крушевцу Крушевап, 15. апрспа. — Јуче по подне у 4 чала одбор Кола Српс&зх Сесгара оцржав је своју псоншњу скушптнну у женској основнсгј школн. На ск1>тшгпини су прочнтанн нзвепггаји управног одбора о раоу Кола у прошлод подинн и озввштај благаоне о мал-ерцјалвом стању Кола. И је дан «н другн нзвештај прнм .Ђвни су

Бгграњв нове управе нцје обављено пошто је с-адашња управа нзабра на на ванреинојј скупштнан са 13. јануара 1929. г. (Време),

ј Јесте ли послали мартовске нупоне за наше ДУХОВСКЕ НАГРАДЕ

Привредници из Це %а предлажу своје место за седиште нове Словеначке Области

Љубљана, 15. апрнла. — Предсеаттатпт једанавст занатлцјогах задруга аз Цвља поднелн су општнзсхом одбору гнтан предаог у внду сооменицо војн св односи на спајање двеју словеначких области. Споменнца поздравл»а владине на мере у паглеоу зовог уређења областн, а нарочнто намвру да св од Слсвеналке п ПрееомурЈа оси>тје само једна област. За сесвнпгге аве нове словевачке сбла/стн сломенпца предлаже Цеље које је по свомв географском, нсторцјском. прнвредном н нндуогријспш! паложаоу тако рећи у центру Словеначке, јер се град налази на раскрсницн цесганупног саобраћаја, а удаљвн је више ад 50 киломеггара од државннгх гранлца таво да је содглште нове слбвенатге

обласгги у Цвљу н са разлога аигурноаги најагодннје. Ако се за седиштв областн узме Љубљана, оцда је блвзу Еггалцјанске граннце, а ако се изабере као седнште Марнбор, одда овај нма нсто такав патожај пре<ма северу. Цељу гравнтнрају свн нндуотрцјскп, занатаки н тргавачки кругоан воји код области нмају највпше посла. Са оедаштвм у Љубљанн илн Марнбару нећв- бнгн зздоват»ни нн једни ни друггн него ће бити свн ногођени. Као седнште нове словеначке жл-пажцје прешручује се Цељсаш Дом. Оплшшскн одбор \-зоо је спаменипу на знање и овласп» градоналаггшка да пред\-зме потребне кораке. (Време).

Аутобусз-и саобраћај Аутобусео предузеће за прееоз путннка ВОЛГА увело је аутобуски саобраћај са луксузннм и удобннм аутобуснма; Ееогргд— МладеновацТолола — Кратујееац — Краљеео Матарушна Бгња — Ушће — Рашиа — Нови Пазар и обратно. Полазак свакога дана у б сати взјутра нопред кафане Топола, Краља Александра ул., телвфон бр. 54-4«. За сва горња моста предуззће прима путнике, робу и мале пашиљке са гаранцијом да буде на време предато све. Београд — Младеноеац — Топола — Крагујевац —Краљеео н обратно, са пшасвом у 14 сати по подне, а од 1. маја н за Врњачку Бак>у дмректно. Београд — Смедереао — Пожаревац — Велико Градиште — Кучево са поласком у 6 сати изјутра нспреа кафане Топола. Београд — Смедереео — Београд са поласком у 17 сати по подне испред вафане Топола. Сва обавештења даје првдузећг ВОЛГА у кафани Топола, телефо! број 54-46, где се и карте продају и места резервишу. Роба се прима и у кафани Топола н код Ауто Промета А. Д. ( Краља Александра број 8 (преко п\та кафане Топола), телефон број 48-60.

„Дом" престаје излазити Загреб, 15. април^ — Јуче је полицнја дост в вила одговорном уредннку Дома г. Јанку Тортићу решење Мннистарстаа Унутрашњих Дела којим се на основу новога Закона о Штампн забрањује даље нзлажење Дома. Како се чује, власшшн Дома покренуће под новим именом новн лист. Дом је бно главнн орган бнвше X. С. С. Ооновала су га још пре 22 године покојна браћа Анте н Огјепан Радић. Као недељни лист био је веома раширен нарочито у селима по Хрватској. До своје смрти Стјепан Радић био је сам вздавач Дома а после његове смртн потписивала се на листу као нздавач његова удова г-ђа Марија Ралнћ. (Време)

ДЕЧВДЕ ЧАРАПЕ

НАјоОЉЕ , најтрајније ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

Је ли жива ^ајмлађа

кћи рускога цара?

Лажно Лнастасија Пишу П|ер Жилиар, бивши наставник царевића, и К о нстантин Савић, оив. пред! седник петроградског Суда

УШ ИЗЈАВА КОЈУ ЈЕ НАПЕТАН Н. П. САБЛИН ДАО ГЕНЕРАЛУ СПИРИДОВИЋУ Крајем септембра 1926. године, бившн ађутант Њ. В. цара, капетан прве класе Николај Павловић Са&тнн, у прнсуству про фесора Попова, нспрнчао је следеће, генерал-мајору Александру Ивановићу Ошфндовнћ.у: »У јесен 1922., једно вече у Берлпну, где сам ја становао, тел€фонирао мн је адмирал ПапаФедоров, молећи ме мистернозним и страшљпвим гласом, да дођем у вече у 9 часова у један престоннчки ресторан, да разговарам о једној врло важној стварн, која се односи на Русију и царску породицу. Ја сам се забринуо, али ми је он рекао да умиршм моју жену, н да јој кажем да ми се ништа рђаво неће деситн. Требао сам само да дођем у ресторан и да се упутим према бару, где ћу га наћн, у друштву са једним другим господнном. Када сам дсЈзнао да се тиче царске породнце, прнхватно сам позив. Поред бара нашао сам адмпрала Папа-Федорова, са једним господином, који ми је рекао да је Рус, из ба.тгнчких провпнцпја, п да се зове барон Клајст. Та господа су ме позвала да вечерам с њнма. у друштву неколико дама, међу којнма је била једна особа, која је, како су они тврдили, у ствари велика кнегиња Анастасија Николајевна, спасена на чудан начин, приликом покоља целе царске породице. Замолилп су ме, да за време вечере, говорпм са адмиралом Папа-Федоровом, о Стандарду, о Лшвадпји. о фјордовима, о царској породппи, како бнсмо увнделп како ће та особа да реагира на све ове успомене. Када смо седали за сто. представилп су ме бароннцп Клајст, двема младим дамама п генералу Шулгпну. За столом је цео свет говорно немачкн, док смо адмирал и ја говорнли рускн. После неког времена, упитао сам где се налази особа о којој је реч; показалл су ми да једну од младих жена које су седеле поред бароннпе Клајст. Нисам нашао ннкакве слпчностп између те особе н велике кнегиње Анастаснје Николајевне. Адмнрал и ја смо говорнлп о шетљама, путотавима. излетима п о мноигм догађајкма којз су билп врло добро познатп велпким кнегињама, н, ма да смо говорили сасвпм гласно. особа у пптању нпје се нп најмање пнтересовала за наше прнчање. У осталом, од самог почетка, постао сам врло скептнчан према свему што се догађа, пошто нпсам нашао нпкакве сличностп између те особе п ма које од велпкпх кнегпња. Ни једна црта на њеном лицу није подсећала ни на велику кнегињу, нити на ма кога од царске породице. После извесног времена, барон Клајст ме је упитао: »Не познајете особу?» Мене је револтпрала помпсао да у тој особи могу да упознам велику кнегнњу, ц одговорно сам: »Можете мп одсећи главу, али не налазим нн најмању сличност између ње н које од великпх кнегиња«.Када смо устали од стола, ја сам се опростно. Цела ова комеднја била мп је одвратна. Пре мог поласка, све су ме присутне особе пптале за мишљење. Ја сам им одлучно одговорно да нема никакве слнчностн са ма којом од паревнх кћери. Рекао сам Клајсту колико сам био огорчен свпм онпм пгго се деспло. Клајст је тврдпо да је то велпка кнегпња Апастаспја Николајевна, н да он има документе који то потврђују. Задголио ме је да дођем до њега. како би се уверио. Када смо напуштали ресторан, адмирал Папа-Федоров је рекао да је истог мншљења као и ја. Сутрадан сам отишао у полицијску управу, где је служно барон Клајст: показао мн је један део докумената. Увндео сам да су те документе фабрнковале оообе које ннсу познавале царску

породнцу, и које ннсу има.те пгј. ма о њеном приватлом жпбог,Барон Клајст, вндевшн да Е а самн документи ннсу осгавшн на мене повољан утисак, замлно ме је да му дак офнцнрску часну реч да нећу ннком нншта причати о оном што сам вндео н чуо. -Ја сам одговорио да нећ\-говорити нншта, све дотле док не будем чуо да се појавила нека > соба, за коју се мнсли да је царева кћер. Алн ако бн се та гтрича појави.та, ја бих учинио сзв што до мене стојп да побијен тУ легепду, која мн је била од^ вратна. Расталп смо се, и ја од онда нисам нпкада видео ни барожа Клајста, ни особу у пптању«. Овом исказу прпсуствовао м Д. Д. Попов, и ппсан је по дики. ту Н. П. Саблина. Годину дана доцније, Н. П. Саблин је дао кстоветап исказ. Париз, 8. децембра 1928. Потпис: Генерап-мајор Слирц. довић. БЕГСТВО 12. августа 1922. «Ани« је п» бег.та од свог зашгнтника. Овај је још истог дала обавестио ш> Јнцнју. Тај извецггај налазн се у досијеу берлиноке полшшје, и ја саа! га имао у рукама. Непозната се ту на .зива >Ан» Чајковскн -Романовски«. У ошсу се каже да је болесница дв«десет п пет година, да јој недостају зуби и т. д. Три дана доцније, инжељер Енике нашао ју је у Шумадштрас«, близу КЈ^е где је ст. новала г-ца Појперг. Примвтило се да променила одело. Обасули су је питањнма, али је она упорно одбпјала да објаони гдз је п како прове.та ова трн дана. Према прикупљеншг обавештењпма, један човек је дошао да види непоанату у Далдорфу. Она је једном разговарала са њим скоро цео сат, на неком језику којп нвмачке болесннпе нису разумеле. ча.к нн оше које су знале руски. Мора се веровати да је то она иста особа воја је доцније покушвла да вндн Т познату вод г -це Појгаерт. коз барона Кзајсга, и вса г-ђе Шваб. Али изитеда да с» Негаовната плашила сваког оуорегга са њнм, п одбијала је да да ма какво објмпњење о њеасу. Нико шгје успео да утврди ко је тај човек. Али чнњеннца да он није смео да обнђе болеснипу код полнцијоког инспевгора Грунберга. где је Непозната бнла од враја месеца алгуста, даја маха вороватн да је оа имао разлота да пзбегава властн. У свакам случају, бегспво болеснчле је пошврдио да је она таата да се сиађе сама у бер."шнсшм уллцама, и да је пмала у ПЈрестоници ве-зе о којнма ннје ггепа да говори. За то има још један доказ: једног дана, када је Нешозната бнла остала сама код куће, Ктајстовж су, вада оу св вратнлн, видели да она држи у рупи тешефонску књигу, одакле је била препвсала ј<ину адресу. Када је барон замолпо да му покаже ту адресу. она је брзо прннепа листић устима, и прогуга« ла га. (Наставиће се)

Гостовање Северног По« зоришта у Сомбору Сомбор, 15. априла. — Северно Позораште које је са иајвеКнм успвхом вшпе месецн гостовало у Ос €ку допутовало је ланас у Сомбор, гдв ће у Градсвом Позоршпту прнрелнтн ннз својнх најбаљн! представа. Под управом днреетора г. Петра Коњознћа трупа је спремнла цотпуно нов репертоар са номаднма нз наше п стране лнтературе. Међу првнм нашнм комаднма продвнђенн су Родољупци, Протекција, Смрт Мајке ЈуговиИа. Чоеен снује н новв комад нашег нстакнутог драмског пнспа г. Јоснпа КулунџиНа Габријелово лицв којн је на ппемнјерама у Осеку н Загребу иостнгао велпке успехе. Од страног репертиара трупа је спремнла у одлнчној режнјн: Идиста. Племићско Гиездо, Сањин, Игру Љубааи, Породичну СреНу, СуНење Мери Даган, Фани и њена родбина, Зелени фран, Мала Бнраги. Спбластн н друге. Прва представа ааказана јв за првкс>тра у среду када ће св нгратн Габријелово лице, комад за којн оазе влада велнко ннтересоваље. (Воеме)