Vreme, 13. 03. 1932., S. 5

ткла. 13 март 1932

с^тратн 5

Зашто се „Плбанија" не руши? сВреме» је у неколико махова покретало питаље рушења «Албаније», па је то учннило и неки дан. Алн је увек о томе писано једнострано и према недовољним информацијама. Због тога је и резултат такеог рас иатоања увск испадао на штсту сопственика. Верујући да «Вр«мс> све ово чнни у најбољој нам?г-и моли.м да се да места овом мо.м обпвештењу, ко!е долази са стране сопстзсннка. Зашто се не руши «Албчнија>? Одговор је лак и прост: тако то*\е београдска Опи1тинска упрам. Сзе до прошле године, око ово добз, блок вем.^ишта на коме је «Албанија>, није био регулисан. и грађсвински одбор није могао дати регулациону линију за зидање. Тек прошле године донета је одлука о регулацији овога блока, али је та регулааија у сукобу са законом — јер се без икакве стварне потребе и без законског овлашћења сече од осога блока најскупоценији део Грађевински закон. који је у оно доба важио, изрично је побројао случајеве у којима је допуштена експропријација. Ни један од тих случајева овде не постоји. А г. Нешић, на питање у општинском одбору: зашто се та експропријација предвиђа? одговорио је да се то чинн стога да би плац добио правилнији облик па да би и нова зграда била што лепша!

Оргвни 'птор Хитлеровог ппкрета, тсф парлпментдрне групе, први ппмоћник вође националсоци|ал иста да(е из!аву за »Нреме* Г. Гебелс говори... Око одгопорпостп Нелгачке за рат — Неплпћање трибута — Бадаље Персајског угопора у ваздух — Има ли Нетачка ирава да се н аоружа — Савез са Италијом и Еиглеском

ВерЈпгн, ноћу између 9 и 1с мар- 1 та. — Четири младе девојке у мрким хитлеровским блузами, са плетенпцама спуштеним низ леђа, маршнрале су улицом војничкнм кораком, потпуно поравнате. У немачкој свака партиска организација претвара се у војску н људи су срећни кад могу да дефилуЈу прускнм кораком. Већ нздалека кроз снежну маглу угледао сам у излооима пред собом волике »Хакеикројцове» и слике Адолфа Хитлера Бпо сам пред берлинском централом нацнонад-социјалиста. Права сђгаипе Наи5«, иа које влада Адолф Хнтлер је у Миихену. У Берлипу, у Хе^еманштрасе бр. 10 стара, огромиа зграда која нзлази на две улицс је селнште берлинске Гаупропаганде н редак-, цнје Ангрифа. Алн овде је и цен-1 , тар за аелу Немачку, јер ту рали | Припреме за преиедничкг нзборе у Не.ичко,: ијоорни "" к - и " " а р ' - *ада век ве јурв авноаом ка т Р еои Дис1ср6е Р га «=ндидата Нечачки« иашшиалиста и Шталхелиа. коме дажком крају Рајха, др. Ј<'-, Са сигуриошИу тврдити за 13 март, Ова) иови иабииет распустићв таиозеф ГеЛелс, некада непризпатл апи на другвм изборима 10 априла ђе Ра:хстаг, |ер ои нв одговара накњпжевник и аовннар. ланас шоф 0Ва је тЈпуиа сигурна , . вољи парламентарпе групе ол сто н неко-1 неиз бежна. МогуКв ја да Ие већ и (Јвај се глаг пр Геболса појачаои лнко хвтлеровскиЈ послапнка. шеф „ март донв1и одпучну победу> <Јва, лр. ' целокупне пропаганде хитлеровске. | али то завиСи од тога да ли ц е с0 . душа национал - сопнЈалистичк«>г ц И ј ал . де мократе да слсдују парола^ св0 ј их вођа, зависи и оц тога да ли Ке нандидатура Дистербергова да буде потпуно подржана од националистичних иругова. Наш понрет има све успове за успех. Ми једини излазимо са

М о д а

покрета, пламен којн га пали живљава, пророк и фаиатик. КРОЗ СТРАЖЕ ЈУРИШНИХ ОДРЕДА На самим вратима на улазу

.АлбаннЈа" Ето, у томе Је незаконитост овога решења. Закон не дозвол>ава експропријацију ни у оваквом случају. А то је и сасвим прнродно, јер лепота ]'едне грађевине завнсн од вештнне н»еног архитекте, а не од облика земл»итта! И ево ће већ година дана од како су сопственици тражили образложено решење о овој експропријацији да би се жалили вишој власти — па то решење никако не добиЈ"ају! То је, дакле, главни разлог због којега се »Албанија« не руши. Али је велико питање да ли би сс

испунио мржњом при сећању на његово скоро нскључење из Рајхстага после напада на др. ч Брининга. — Да та) Рајхстаг не одговара народној вол>и доназ Не бити већина гласова, но]е ћемо ми имати. Створићемо нови Рајхстаг иоји ће нашо) политици одговарати. БОРБА ЗА УНИШТЕЊЕ НОМУНИЗМА У НЕМАЧКОЈ Стежућн своју пссницу као да у њој већ држн власт, др. Гебелс булродуми, да 6и св ионтинуитет одр- ^иелар Најха, ако 6н Хитжа0 ) ' јлер бно његов претседник говоА у Немачкој ће се наћ и таман . рио је: толико л>уди који желе да се озо ј »Наши су унутрашњи политични стање продужи, да се могу на пр- цил>еви: сте избројати. Искорењивање марнсистичне идеНепспуларна парола може најпо-1 ологи - е , Марксизам ће од цвета до улаза. Али иисмо далеко отишли. "и ^фелдмаршал поспедњих жипица 6и,и ИС "° реЊ1;Н фсн Хинденбург.

централу задржали су нас трн Дамаиннмм пас>олам , ми наП апамо стражара, којн су ималв значке Фа« зивн ^ м паролама, ми нападамо, *г ' , • док све остале стоанке остале су у сХакенкроЈца*. Јер док су с по.га н ' стајалн полнцаЈцн, унутр%шњост зграде чувалн су хнтлсровски јурншни одреди.

дефанзиви. I Хинденбургов блок је у најнеЈсрећнијем положају јер мора да се Мој"праталаи, барои фо„ Хоо^т «Р-^ ие —све

извадао је црвену књижицу странке: — Раг<еЈ2епо5$еп. Кроз прву стражу н ја сам прошао као члан Хнтлерове странке, јер у овнм последњим даннма грозничаве пропаганде у кући Хедемаиштрасе пи за кога другог нема' „ е,а"да"»виК Па"маулаза. Али нисмо далеко отишлн. 3 Већ на првом спрату друга нас је стража дочекала. Морао сам да дам своје име, заннмање, зашто долазим. Када нм је бароп фон Хоенест рекао да ми јб др. Гебелс заказао састанак за данас ннсу хтели да верУЈУ. Да ДР- Гебелс у овим данима примн једног странпа — викада

власншш «Албаније». како садашњи Трсб ; ло је ' Н аправн™ велику ларму тако и нови ( који би је купили) сме- један од «штрум-абта.П1Унга> та патити па пп 1ипп.о ипор па »атР. I . * ' ' наЈзад решн да оде до ше<Ј>а Хнтле-

ли решити на подизање нове палате. Ту се сад јавља сметња у самом грађечинском плану. Тај план је рађен без икаква обзира на наше нациочално богатство. Он предвића по Кнез Михаиловој улици и на «Теразијама> потизање монументалних палата, за хије грађење ни један Југословен не ма довољно средстава на расположе-

ровог пресбироа др Хннкела 5Рге$515сће аМеПипе« телефоном је питао секретаријат да ли је њима пзтогод позато о овом састанку. Одједном се све промепило. Једна девојка из секретаријата у браон блузн дотрчала је да нас по-

н»у. Та грађевинска политика већ је јВе д е на трећн спрат. Стражари из довела до просјачког штапа многе >јур Н шног одреда«, којн нас мало власнике ранијих чатрља, коЈи су по- час НПС у ХТ ели ни да погледаЈ"у, шли « с т >" им » ов " е ; Д0 *1У ло па ; сада су војиички саставилн п.-те н ,1ата какве захтева грађевински план! I 3 Ј И шта је тиме учин.-ио! Те палтте, . РУ"У > вис н » П03 ^ р "° пл јв ево. веИ прелазе јеана по јеиа у ру- •*> ЈУРишив одреде др. Гевглс ]в ке главног зајмодавца — Државнеј нст о тако великн. ако не и већи од .типотекарне банке, ко^а ће их ј "едно- Адолфа Хитлера. То се вндело и га дана морати уступати својим по-.по зидовима ове пент|>але где је на вериоцима. — у место ануитета. Та-1 сваку фотографи"? шефа покрета ко ће једнога дана центао Беогр-^да "долазило по две слилс његовог прбити у рукама странаца. који ће још во Г помоћника. који је умео да у и врло јевтино доћи до палзта, тако . Берлину, питаделн соцпјал-демогп^Цоии* ;»п и« мриv врати ј е стеорв војску од сто хиљада хитлеровапа.

неразумно грађених, јер ће им цену они одређивати! О овој неразумној грађенинској политици, која се спроводи Београдом, ја сам прошле године писао детаљније у једноме од бројева «Београдских општинских новина> и показао сву опасност којој нас она излаже, не само у односу на имовинске интересе наших грађаиа него и у одиосу иа наше националне интер?се. На жалост. идеје из тога чланка нису нашле никаква одзива. и нови гра

ДР ЈОЗР.Ф ГЕБЕЛС ДУША ХИТЛЕРОВСКОГ ПОКРЕТА Лошто смо прошли и трећу стражу, секретар г. др. Гсбелса замолно нас је да за тренутак сачекамо у његовој соби. Завршавала се свакодневна конференцпја за пропаганду. Свакога дана само у Берли* ну растурало се по неколико милнона летака, лепало иа десетине

ћевински закон наставља стзру политику ако је још и не појачава у ,и стотине хнљдда плаката. органиовом Рђавом правцу. А шта је иза- зовало десетак зборова. водило бар шло из ове и овакве граћевинске по- по трн бнтке са комунистима. литике већ се види у Беогрзду. не ј И секретар и сви које смо овде само по овој незаслужено! пропа^ти | С рели носнлн су кратке, уз тело многих власника. него и по томе што прнпијене капуте од мркс јеленске је иентар још увек пун страћзра и коже т 0 ј е била униФфма за унуиатрља. док је периф-.-рнја сва наки- трашљу СЛ ужбу. Када сс врата пд ћгна новим и модерним грађсвинача. СУСедне собе нзнгнада отворилл по«о Т °6и Н ™ Ка с« до« "се ^гра^евимсна" Г; л Г„ЛоГ^о\Г^нГ°о- в Р »: ми је мало 1р а«а јУ ..„ пр„. стаје немогућним. А немогућно је од тао.

Његова велика глава, љогов

Б-ограда који је још до пре пола века био мала т\-пгка касаба, направити преко ноћ Париз! А да ли ко помишља да је и висока кирија на коју се свет данас жали у главном резултат те неодмерене грађевинске нолитнке?!

мршави лнк. његове очн пуне грозничавог пламгна биле су мн и сувише познате са толнкнх слика које сам их виде<л Др. Гебелс којн је прела мном ста јао пружио ми је руку и замолио ме да уђем у њс.гов кабинет. Пдмах ми је рекао да сам Једнни страни новвнар кога Је сада у изборној кампањи прнмио, јер је хтео да начинн изузетак за претставника штампе земље. чнји је хероизам у рату умео ла пони, и која је једина од свнх новпх држана јуначки, са мачем у рупн своју слободу нз-

«Впеме» наводи како власници «Албаније> траже 15 000 дин. за један квадратни метар. То није тачно. Сопственици «Албаније> не журе с продајом и сами би највнше желили да на њеном месту подигне нову. своју палату Међутим, изнети рачлози томе стају на пут и због тога они мо пају мислити на њену евентуалну ј впјевала. поодају Али као год што се от њих | Сваки Је трсиутак за др Гебелса, не сме тражити да од готовога ппа- ко ј н ј е са мо данас имао да одржи вересију и палату подигну туђим твора. од којит су неки имаиовием узетим на зајам не може се. ;|И Ја ^у и П о гат бпо драгопен. тражити ки да овај најскупљи обЈект ј ц нторв ,у ј 0 олмах п*чн> V Београду и целој ЈугославиЈи (од — Да ли потпунп верујете у по670 кв. метр ) продаду испод ствар- Ј не вредности! А та стварна вредност ™*У „зол чеиа је рептом коЈу обЈект до" 0СИ| Све.о.^М^Грс^ад I -Потлуио,

већ

Г. др. Јозеф Гебелс

У осталом треба подвући да национал социјалисти ни једнсм н«су напали Хинд* | нбруга нао личност. Пред фелдмаршалсм спуштамо мач. Нама помаже и то што други ни. Су ушли у ову борбу са срцем. Наш понрет има н ајпспуларније пароле реши онано, нано га ;е чан и Верноје у опште може један понрет и-1 саљ предвидео: Једностраност

и то не само нао организација, и као идеЈа. Чишћење јавног мишљења од отрова; повраћање националне части; понушај да на општим принципима народ ујединимо; подизање Једног велиног десетогодишњег пла на за унутрашње енономсно подизање, национално образовање целога народа. Увођење обавсзне радне службе, чиме ће се уништити незапосленост; по;ачање унутрашње пијаце и интензивно подизање домаће привреде. То је наш велики програм, ноји се има изградити у року од 10 година и нога ће милиони изводити. Б0РБА ПР0ТИВ ОДГОВОРНОСТИ ЗА РАТ И ПР0ТИВ ПЛАЋАЊА »ТРИБУТА« Заснивајући на то] бази наше снаге повешћемо одлучну борбу против лгжи о одговорности Немачне за рат, и осветлићемо свету да Немачна, танође у интересу Европе, никанве трибуте више не треба да ппаћа. Тада ће приватни часни дугови дати од трговца трговцу остати недирнути. Покушај Једне активне политине савеза где ће се у првом реду радити са ИталиЈом и Енглесном. Спровођење 1едне европске констелације која ће одлучити да Версаљску принудну зграду, у интересу Европе, баци у ваздух. Питање о разоружању мора да се

мати, и зато ми и излазимо са огромним активитетом, накав ии један од наших противнкка није показао. ОБРАЗОВАЊЕ Н0ВЕ НЕМАЧКЕ ВЛАДЕ И РАСТУРАЊЕ РАЈХСТАГ А Док је др. Гебелс говорно он се опијао својнм речима, глас му је по стајао час оштар као челик, час прн гушено топао, на његовом лицу се нопрекидно стезали мншићи н рођсни говорпнк он је говорно менн самом, као да говори пред десет хиљада. В о Ј ј у овом првом додиру разумсо сам луду популарност коју ужива код маса. Мали, неразвнјен, уз то још н хром, он је својнм фанатизмом, сугестнвношћу својих речи умсо да хнпнотнше масе н да нх поведо за собом. Он нијо ннтолектуалац, није теоретнчар, он је човок акцнје, органнзатор. вођа. Када јо др. Геболс заћутао а када јо место њоговог гласа собу нспуњавао само пламоп њоговнх очију, поставно саЈЈ друго питан.е. — На случај победо г. Хитлора какав ће бпти вага програм како у Хитлера на овнм нзбори- .уиутратњој тако н у спољној пома? питап сам. I лптиии Номачко? Очи лр. Грбелса се одЈедном за-1 __ ^ада победимо пре свега је Једино се ие може потребио да нооу владу образујемо.

гова према НемачкоЈ мора да нестане. Или ће све државе бити ра* зоружане у истоЈ мери као Немачка, или Немачка узима себи право да се и она наоружава. Речи др. Гебелса постајале су све оштрије, глас сво грубљи. уста се стозала у гримасу. А када сам га упитао шта мисле да ураде са тернторнјалннм питањнма које Је Вер саљски уговор доноо, у првом реду са пољским корндором, он се тргао: — Ту вам не могу одговорити ништа, сада када ми нроз ненолино дана треба да узмемо власт у руие. Молим вас ца то пигање оставимо по страни. аНАШИ ДРУГ0ВИ Г0Т0ВИ СУ ЗА НАШУ ИДЕЈУ ДА УМРУ.~« — Ма како да сте ви сигурни у вашу пободу, да сам и Ја сигуран у њу, ипак нешто треба предвиаети: Какво ће бнти ваше држоњо, ако на пзборнма не пободнте? Чак нн на другим. Шта Кете онда радитн? — Тада ће националне социјалисте продужити борбу. То Је народни елементарни покрет а не партиски и ми смо сигурни у сво) час, ко'и мора пре или после доћи. Потом лагревајући се све више

I крвн др. Гебелс је наставио као у трансу: — Наш понрвт св ослања иа вн тивисте, на раднинв, војнинв са фронта, сељаке, и не може се веровати да ће људи, ноји имаЈу 13 година тешког искуства. 13 година беде и понижења, предати себе Једној изборној лажи. Присталице Хииденбургове хоће све за њега да живе, сви наши другови су готови за иашу идеју да умру. Овдв лежи наша снага и наша победа. Потом показујући на свога >телохраннтеља« који је целов реме стајао мирно као гарднст на стражн, рекао је: | — Ето, пнтајте га да ли бн и за тренутак оклевао да да свој живот. >Телохранитељ« са значком Јурншног одрода остао ]е непомичан. Само је и кроз њогове очи прошао за тренутак одблесак оног пламена којн је у др. Гебелсу бумао. Пошто је наредио да мн се спреме карте за почасну трнбнну за вечерашњи велнкн збор у Спортској палатн, у којој сам ономад био сз Кронпрннцом и >Шталхелмом« рекао мн је: — Дођнто у први ред и можемо со опет вндети после мога говора. Дођите по подно и у Луст-гартен да вндите наше масе. Када сам нзлазио из Холемангатрасе бр. 10 угледао сам на јед ној блнској зградп плакате са великом сликом Хннденбурговом речима: »Бира] човека а не страику«. Одмах са друге стране бнла је слика Хитлерова испод које Јо првеним словима тврђено: кРајхспрезидент зове се Адолф Хитлер«. И у томе плакату била јо вера др. Гебелса. 1Сада сам по подне дсгаао опот пред Виљемов дворац гласнозвучннци доносилн су до мепе н разноснлн дал>е његов глас којим је харангнрао масу. Седамдесет хнљада руку било је полигнуто у вис као на заклетву, н седамдссет хиљада парп очију гледало је као хппнотисанн у малу Фигуру др. Гебелса, који се у знмском капуту једва н примећивао изнад ограде терасе дворца, одакло је његов глас буктао. Непомична, днгнутих руку у внс слугаала је маса сваку његову реч и опијала се њима. Када је завртно, када се узвици: »Хајл« умнрнли музика је засвира ла Ногл ЈУеме! ЈЈеЛ, хнмну јурига ннх одреда, песму првог мученика хитлеровског покрета Хорст Весела кога су комунисте стрељале. И кроз речи ове песме Један фа натични транс обузнмао је 70.000 људн, које је рнтам борбо н крвн повлачно. Тај рнтам довоо Је др. Гебелс, чо век мржње и борбе. У стиснутнм крајевнма његовнх усана вндео сам негато Маратовско, и уверен сам, ла ако буде дошао на власт, овај ће мали човок сасвнм мирно, са тако стиснутих усана на осмех, Једпим потезом потписати смртне иресуде хнљадама. Увече у Спортпаласу. кога је 15 хиљада људи испупило, где се ле пргаала сада застава са хакенкрај пем. и оне са прним флоровнма, дељен је последњи броЈ Ангрифа то по подне пттампан. У прогласу којн је др. Гебелс написао натао сам воћ од'0к своје посете у подне код њега. Пнсао је: г Авионима стигли су овамо са свих страна специ>ални извештачи, чак са далеког Балнана, да се осведоче о нашо| ново] вољи за слободом. Углед Немзчне стгвљен ]в са да на коцку«. У 10 часова увече др. Гебелс је отпочео своЈ говор у Спортској па лати. Цео сат и по трајао је и ил редова два јуритпа одреда ко1а су била построЈена пред трнбипом н нело ово вроме мнрно стајала пала ли су оносвотћонн млалићи. које су болннчари износили нз сале. У своме говору др. Гебелс је говорио о потросу коЈн мора 13 марта да наступн, о суду којим ће они да судо. »Драконскнм средствнма чнсти чнстнћемо немачко мншљење од отрова«. Опет се кроз речн хитлеровског воће, кроз његове стиснуте усно назнрала »крвава бања« у коЈој Немачка нма да се окупа пре свога препорода. Била }е скоро поноћ кала се са станак у СпортекоЈ палати завр гано. Хњљаде су излазнле и промипале Потедамском улипом измећу

РУКАВИЦВ - ТАШПВ Париз, почетком марта. — Рукавнце су данас толнко укуспе н рафнноване, толнко елегантне, да су н самн кројачи, очарани њнма, нрн* сталн без устезања да хаљинама скрате рукаво, како бн исгаклн нарочиту важност рукавниа. Најчогаће се внђају рукавние од танке и гнпке гаведске коже са дугачкнм н на к|шју прогаиреним мапшетпама, »крнспенима«. Оне потсећају, по облнку, на рукавнце мускотара. То нм не смета да с хаљнном исте боје праве необнчно олегантан ансамбл. Моделн од гаевроа украгаенн су вогатнм н укусннм гаарама н арабескама. Ове су гааре бнло »ажурне« као од чипака, било само подвучене и истакнуте бодовнма н гаавовима исте боје као н рукавице. За вечерњу тоалету нзбор је врло велнки. Носе се дуге гаведске рукавнце у свима бојама украгаене рупчастим гаарама нли конвергентннм наборима. Оне су увек у сунротпом тону од тоалете. Ако је вагаа тоалета нежне боје узмнте рукавнце жнве боје. 4 Али су нарочито оригиналне п елегантне дугачке рукавице које руку покривају кожом »миланез« а мнганцу цриом чнпком »гаантији«. Мотивн ове чипке истнчу се необично лепо провндногаћу, на спежно) белини вагае мнгаице. Јога Је већа новост употроба тананог паучастог тила. Рукавнце саграђене од ово деликатне материје украгаене су у крајњем делу којн покрнва мнгаицу ригаом, којн се састоји од кратких, једно над другнм ставл>еннх волана. Дугмета могу бнтн такођс скупоцепа, од страса нлн бнсера. Овакве скупоцене, елегаитпе н орипЈнално рукавице оставл»ају најлепши утисак. За спортске рукавице употребљава се најраднје кожа која се даје лако пратн. Облик је једноставан,

скроман, практичан. Елегаитно је а и практично носити спортске рукаенце пшвено руком. * Велнка је разповрсност н у ташпама. Хоћу одмах да вам кажсм једну повост. Ној, та птнца, која јв воћ толико жртава поднела, вагае лепоте ради, данас даје и своју кожу. Од појсве коже граде се нзванродно тагапе н по лепотн н по истрајности. У виду кесица нли торпнља. Наравно да боја тагано треба да буде у складу са хаљнпом. Марокен, као маторнја за тагане, има увек много присталица. За пролоће нека буде жнвље н веселнје боје, црвенога илн плавога тона. А сада ноколико речн о прекрасним малнм »несесерима« за ауто које су парискн мајстори крстили „УапЈ1у са5С5". Све гато јепрактично добнја енглески назнв пд и ове мале торбнце које у својнм прсградама крнју оно пгго је неопходно потребно за лепоту вагаега лица. Ту ћето наћи одрсђепо место н за руж, и за пудер и за »рнмел«, па такође за цнгарото н вага кокетна упаљач. По неки додају и сат, али мн знамо да елегаптиа дама не обраћа велнку пажњу па врсме. ПЈта марн, гато ћо пеколнко мнпута задоцнити када унанрод зпа да ће јој то задоињоње битн опропттено благодароћн њеиом неодољнвом шарму. Како дпсвне тако и вечерње ташне праве се врло често од несаломљиво матерпје „гћос1о«с1". Крокодилска кожа остајо такође врло омиљена нарочито због својо дуготрајпости. Нарочнта јо пажња обраћепа на фермоаре (затвараче). Они су разповрснпг облнка, грађанн од крнстала, метала, емалл или пласптчне материје у бојн. Вечерње тагапе права су мала уметничка ремек дела. Оие су украгаепе најдоликатннјнм радовима као: једннственим фрапцускнм везом „ ројп Г Веат-аЈЈ" илн живописпим разпобојпнм арабсскама везеним у перлама. Фермоарн су днвне бпжутррије од разпобојпнх перлн илн драгог клмсња. X.

мишљу на ту борбу која му Је у^густих гапалнра мобилисане поли-

ције. Одједном се ужасни крнцн проломнлн, гомнла је пробила кордоне у једном налету и јурнула впчући ка средипи улицо. Са свнх страна се слнвале масе н опкољавале јвдан ауто у комо се вндела мала фнгура др. Гебелса. — Хајл, хајл, хајл! проламало се и чак далеки пролазннци који нпсу ништа виделн днглн су руку у ноћн у внс. Узалуд су дојурнлн полппајцп па коњима и пешачка полиинја покугаавала да растурн масу. Сво док ауто др. Геболса сада пун застава није сам кренуо, гомила је остала неосетљнва на коњске копите н гумене палнце хнпнотнсана сликом свога ндола. Станислав Кранов