Vreme, 13. 03. 1932., S. 6

Ст г?рз б

Иеде.га, 13 март 1932

Ше^ерни рат у Румуннји завпшен |е у корнст потрсшача Цена шећеру смањена Је од 40 на 25 деја Букурешт, 11 марта. — Последла политичка неле-1>а може се окарактерисатн као недел>а сшећерног рата», чије ће трошкове сносити <шећсрни картел* у корист 18 мнлиопа оштећених потрошача. Лнстови су га почели. а парламент га је завршио. Овај рат је по својој жучностн заиста одгокарао велнкнм I интереснма, који су били у питању. Просуло се много мастила. изговорнло много говора. али је рат успео. Пуних 40 годнна румунско шећерно тржиште било је на милости и неашлости домаћих фабрика шећера, које су се биле организовале у картел. У почетку се желело осигурати и потпомоћи раЈвој домаће производње шећера и радн тога су произвођачима шећера дате све могуће повластице: високе заштитне аарине, монопол производње и нзвеснс премиЈе. Индустрнја, која је тада била у повоју. развила се. ојачала и постала Ј свемоћна толико свсмоћиз да је пре, рата својо.м оргамизацијом успела дл ! путем закона извојује себи не само потпуну превласт на румунском шс- ј ћерном тржишту. већ исто тако и могућност да за један дуги период одређује цене својим производима. Уочи рата шећерни произвођачи организовани у свемоћни картел, наметнули су домаћпм потрошачима, *оји су трошили годишње 8 до 10 хиљада вагона шећера. цену од 40 ј леја по кгр. шећера, чија их је пронзводња стајала само 5.50 леја. Царина од 25 леја по кгр увсзеног шећера н такса на потрошњу од 10 лејз по килограму, претстављали су у ствари потпуну забрану увоза шећера. ма да овај није стајао више од 5 леја по кгр. у земљама извоЈННцама. Добит картела (25 леја по сваком кгр. чија је производња стајала са.мо 5 леја. — т. ј. више од 500%) осигуравала му је ие само једну велику корист, већ исто тако и иајвећи политичкн утицај, захваљујући томе што су се у управном одбору картела налазили најважнији политичари свих страпака, који су вукли одлнчне тантијеме. Доласком Јоргине ванпартијске влзде. министар трговине и ипдустрнје желео је да, у колико је то могуће. снизи иене жнвотним намирнипама на ниво плата. редуцираних новим буџето.м. те је покушао да нападие па картел. Али пред уједињеним фроптом свих шећерних шићарција. којн су, као и увек, умели да бране своЈе интересе. он је успео да смањи продајну цену шећера само за 10% Аргументи картела били су на први поглед потпуио основанн. јер се ту назодило: општи интерес народне привреде. потреба независности зсмље у погледу шећерне произволње, беспосленост која је постојала и иптерес произвођача шећсрне репе који у ово доба кризе не би могли да се 0аие на производњу пшенице и жита. Ови аргумеити и присганак картела да смањи цену за 10% нагнали су министра да одустане од намере да дозволи слободан увоз шећсра. Али нико није био задовол>лн оваквим решењем. Нарочито ново покренути лист Калепдарул, чији је главни уредник, економиста и агроеомски инжењер г. Скутару. отворио моћну и одлично аргументовану кампању против картела. Као народни посланик. он је ову ка.мпању пренео и у парламент и предложио закон од | Једног члана. којим се предвиђа у- | килање иарине на увоз шећера. Овом ваконском пројекту придружили су се сви посланици. који нису припада- 1 *и странкама. а са њима и влада. са г. Јоргом на челу. Пријатељи карте- ' ла, који у кулоарима почеше бранити | нз свих снага интересе картела. на пленарној седници парламента сву' своју одбрапу свели су на неколико ' пачелних и слабих примедби и на ин- Ј синуацију. или можла сигурпо обавештени, да једна велика сила. прија-1 тел.ица 1'умуније, али не и савезница. I која је заинтересована капиталом у картелу последњих годипа. прети са | Крпресалијама. ако се закон изгласа. I I закон је. подржан од стране г. Јорге. са ентузијазмом већине, искреним или деиагошким, изгласан. Закон је редуцирао иарину на шећер од 25 на 5 леја. На тај начин цена у^езеног шећера, додајући иарину таксу на потрошњу н једну поштену зараду трговци.ма. биће у будуће највише 25 леја. место ранијих 40. Потрошачи аобијаће на тај начин 15 леја по сваком кгр Држава исто тако доб^ја царину ол 25 леја по кгр. Држава никала није успела да наплати, јер је била прохнбитивпа. те до наплате никад није доллзило Од сада ће држава примзти по 5 лсја од кгр. што ће на 10.000 вагопа прет стављати једну лспу суму. Што се увоза тиче. он мора бити ко-тингентиран. Унета допуна даје влали право да утврди овај контингент за сваку зе.мљу извозницу посе биие. То је учињено због тога да се држави остави могућност да добије од других земаља као компензацију за лозволу увоза шећгра право да у ту земљу увезе домаће производе у сдговарајућој врсдности и тиме сачуиа своје дсвизе од одлива у иностранство. Пошто је ова кампања добро примљена од свих привредних кругова. као и ол парламентапаца. лист Ка.1Спдарул, у истом циљу спасавања по трошача од неправичннх цена. започео је нову кампању прогив скупоће. напавши друге картеле, као што је гвозлени картел, картел хартије и друге. Сви ситни потрошачи одушевљено су позлравнли ову кампању, јер ће н поред рсдуцнраних прихо^а имаги сношљив живот у доба кризе.

ТЕР0Р4ЈСТИ ОРВД 0>'ДОМ ЗА ЗЛШТИТУ ДРЖАВЕ

Јуче је завршен претрес терористима Миди Бабићу и Звонимиру Поснишилу, који сеналазе у бекству Пресуда ће пастп сутра

Освећење споменшдоче ма< шинистима, погинулим у ратовима за ослобођен.VI VI е * мтење

Пред Државнтш судом за запггпту државе Јуче Је зав; шен орстрес позиатим терористи.ма' М ијв Б^бнку н Звонимнру Лоспншнлу, ко,н се налазе у бекству. Оин одговараЈу за внше злочина. кажњлвих т» Закону о заоггити јапне Ле»Лелн^сти н поретка у државн. У току нстраге в ла еуђељу, одрл.аном у Краљевсћом судоеиом С1о.|\ V е годнне. утврђено је ла Је Мијо Ва_ Оић глоиии крнвац по дслу убнства Тоин Шлегла, днректора Југоштампе. Т01Ш Шлсгла уино Је • > ■ н роволвора. После овога злг.чнпа, ВабиК и 1Госпишнл. као члаповм групе коЈа је воднла нлогалну акциЈу протнв рсжнма н паше државо, потпомогнута од нзвссинх нама нспријатол»ски рас.по.тожопнх држава. нзвр. 01П.Ш су чнтав јодан пиз злочнна. Када су увидслн да нм Јв дал»а. аиција ономогућепа, успели су да се пребпне прсгп г п а п ""'*. НАКО ЈЕ УБИЈЕН АГЕНТ I Ј-С.1Л0.1П Јучерашп>н претрес. којим јо руководно судија г. ЈНубомир Арнерић, настављоп јо чптањом акатр по делу убиства поли Н ј С ког агента Матнје Тремсвог, у Петровој улнии, у ^агребу. Ово дато извпши н су Бабпћ и Поспишил зајелно. Кад су наишлн ва заседу, коју су сачињавали агепт Тремскн н стражар Благовић. Бабић. Поспишнл и Марко Храни шпнћ олвопили с*' п;«л којој Је Тремски погипуо. дов је Бла говић само раљон. То се леснло после убиства поппиијског агента Јосипа Бана у лворипггу фабрике «Симонс». Пошто је те исте вечери био ухал. шсн Драгутин Кгожњак и код њега пронађен револвер и много муниције, коју је добио од Марка Хранилопића, полишгја је била обавештена да је Хрлииловић дао револвере и мунициЈ*у и Вабићу и Поспжшлу. 30 октобра 1929 годтге. пошли су полицијски органи у стан Храниловићев. у Петрову улицу 776. Док су три агента ушла У *ућу и попели се на други ашат, агент Тремски и стражар Благовић остали су. као засела. пред кућним вратима. Нешто после 10 часова наиш. ло је јелно лице и хтело да уђе у кућу. Агент Тремски шчепао га је за руку и питао да ли је он Храниловић. -г- Ја нисам Храниловић, — одгопорнло је непознато лице — ја сам Антоиић. Међут^м, ..Антонић" је извукао револвер и почео се повлачити даље од куће, према дворишту. Тек што је ..Антонић" сишзо са тротоара, два непозната лица. иза ћошка куће, отворила су паљбу на Тремског и Благовића. „Антонић" је, чим се измакао сд Тремског, и сам почео да пуца на ј полицајце. Већ од првих метака сру. шио се Тремски мртав... Сутрадан. Храниловић Је био ухапшеп. На саслушању признао је да је он наишао на полицијску заседу За њим ишли су Бабић и Поспишил. Кад су видели да ће бити похапшени, они су отворили ватру из револвера„ Пре овог сукоба са полицијом исте вечери, Храниловић. Бабић, Поспишил и Солдин и.мали су састанак у гостионици »Фриганс, недалеко од Храни* ловићевог стана. Бабић је причао о своме сукобу са полицијом у фабрици »Сименс« и питао Храниловића где би се могао сакрити. Храниловић га је позвао на свој таван. Бабић и Поспишил су пристали и пошли. Тако су наншли на полицијску заседу... Баб/ћу и Посгениилу пошло је за руком да умакну. У овом смислу дали су саслушања и свелоии Фрлња Благовић. |ачко Корпар, Тома Фриган, Никола Фрига. Гадо Звони.мир. Тачан опис догађаја дала је сведок Милка Бенел. која се те ноћи вратила из Међумурја у Загреб. Она ста-

нује у кући 77а. Кад је сишла из аутомобила, затекла је нека непОЈната ! лица. Хтела је да уђе у кућу, али су врата била затворена. Б илј је ириIнуђена да зове свога суседа. На њено I запрепашћење, неколико тренутака Iкасније само, чула јс револверску паљбу11о ово.ме делу саслушан је чнтав ,едан низ сведока и свн се овн нс; кази у глаш/ом подударају са*Искашм Марка Храниловића. За овнм протседаваЈући г. Арне рић П|мчитао је протоколе полнцнј скнх н судс.ких унп^аја, протокол облукције леша, крштоиице, увереи»а о нмовинскнм прилпБВма 1>а6и1>а ц Поспипшла, ла јо на предлог државпог тужноца г. Радослава ДобрнчнКа, прочигаио и писмо Мати,о Солдниа упућсио Марку ХраниловнКу, у коме Солдип моли Храниловнћа да га пе терети, јср је за сви дсла крив МнЈо Вабнћ. Извиђаље је аанршсно расматрањом прссуде Судбспог стола у Загребу, од 30 јуна 1031 годиие. РЕЧ ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА Пошто је окончан нрстрсс по свима долнма, за која су оптужсин Бабић н Поспишнл, дао је запршиу реч државни тужилац г. Добричић. Г. Добричнћ је, између оста-тог, рекао:

— У својој спгаирној а докумснтованој оптузкници прптнв М ијс Бабнћа и НвоЈЧЈмнра Поспишчла пружио сам несумљиве доказе, којима је њихова крнвнца потпуно утврђена. Њих< ва многобројна злочинства потпуно су расветљена. А то су наЈтежа дела, коЈа ааше крпвично законодавство, предвнђа. Полвлачилс. ла јв у Загребу од руке Мије Баблћа погннуо јелон одлпчан Југослсвеи ; добзр новннар, Тони Шлегл, који је нашој асмљи, кап Јпвии радник, бно потребаи. Остали злочннн — рушења м*1стова, жандармеријске каснрне, атентпти иа полицијске агенте — такође су беспрнмерни. На прстресу предмет је потпуно расветљеп. Остајући при својој оптужби, ја сам увсрен да ће суд донети праведну. алн строгу поесуду. Јер, дела која су извршили Бабић и Поспишил, ставивши се у службу непријатељу и људима који, извал домашаја наших власти, протнв наше државе воде илегалну акцију. спадају у најтеже злочине своје врсте. После готора државног тужиоца дали су одбраиу адвокат г. Васа Ка. жић бранилац Мије Бабића. и адвокат г. др. Јаков Челебоиовић, брани.оац Звонимира Поспишила. Пресуда ће се изрећи сутра, 14 о. м. у 11 часова пре подне.

УСПЕХ ПАШЕ БМНГР АЦИЈЕ У АРГБПТШШ

НаЈвећу затворену пиЈацу на свету, трж« ште „Меркадо 1 У Буенос АЈресу, пројекгује и гради Југословен. архитекта г. Виктор Сулчић Јединствзнз депо сгвремена технике

I МНћК } <«ГТОН »»(ЈСТЗЈ.) ; ј ГКТЈР ллун . МЈЈСШНК, , ЈС^игм , ' АТ>СТ ИЈРГ.нт ' доимумцотшдо

'<ЈН0«»,ЛИГ«1Ј> 1 .№«.Т44ГК»КПИТ> дтшћ ! г*;.л1вм1«|:нт, «га"С5Н јг, | <<НМ.ЈЦ * ј ШН.ФЛЈ »к/ЈНХ '. ,* ТЈНЈСНЈ*. .1иКГчх-&НТ. \ 2ЖЏ НћКСЛИК * ■ . аш<1* Јпг»и <! ицкгну ф *4 Ј ; .

■џ?. Л« ЕЛ ЈиОк <лл УЈ »н Ц-Ј* I »№№«4 жЈ ј&. дач;I1м«»ч

Спомен-плоча палим н умрлим ма шнновођама у ратовима 1912—Г919

Општи нзгдед зграде главне пиЈаце

Буенос Ајрес, 10 марта. — Крајем | доцомбра п^ошле голине било је извршено у Буенос-Ајресу освећење томеља зграде једног великог тржи-1 шта. Зграда, која је сада већ упола готова, претставља мопументалну гра ђевипу, која има главну фасаду у улиц н <Корејентес> бр. 32оо. Зграда ће се лвати сМеркадо де Абасто Проведор>. Цела ковструкиија пра_ ои се од армираног бетоиа. Испод зграде налази се споиијална желозпичка станица за подзомиу жолозпипу, всзапу са главном пругом. Прсма томе, теретпи возови улазнће попосредпо у те подзомпе просторије, нз којнх Ке се роба «п6моћу о* громпнх моханичких дизалпиа распороћипати ио иелој згради. У под. аомпом лелу зградо налазе се н пг»о сторије за терегиа кола п другу робу псликих лп.моизија. Зграда заузима простор од 23 хнљале квадратннх мстара, а трошковн износе око 1о мнлнопа позота.

Сав посао око пројектовања и градн»е налази се углавпом у рукама пашог човека, чувеног архитокто г. Виктора СулчнНа, Југословопа, зета г. Јоце Кнселића, днрсктора ЗадрЈ-жне господарске баике у Повом Саду. Јужноамеридки листови мпого су пнсали поводом грађе1ва овог тржипгга, које Не бити највсће пе само у Амсрици, нсго и па целој зомал>ској куглн. Сви су истнцали парочито околност да је опу зграду пројоктовао јсдан Југослоарц, н дао још јсдап докоз иншо тирђсњу да Југослопснн обнлују луднма од талепта, нопттппо н стручностн, што су опн у бозброј п>та показалп јасно у свом раду у емпграцпјн, и дали волмко корнсти Јужној Аморнцп, где жнне 1ч>днпама као ппзИтнван н врсдап нссљешики еломопат. ^ ^ ~

Јуче пре поане у просторијама Удружења машиниста бсоградске обласне уираве, одржана Је једна лепа патрнотска свечаност: освећена је спомен-плоча мапиЕЈнстима, пс-гннулим у ратовима за ослобође ње н уједињсње. Свечаности бнли су присутпи г.г. Димптонје Шрепловпћ генералпи директор државних железнпиа. нпж. Наумовић дироктор Бсоградске обласне диргкцнје, инлс. Бора Поповић директор Цеитрале, Живан Станко. ; вић, административнп помоћинк генералног директора, Благојсвић генералин днректор пелокупног саобраћаја, Милан Јојић иачелник Генсралве днрекције, Здравковнћ начелипк, Ђурковић шеф вуче, шефо. ви ложионииа нз Београда, Скоп .Ђа, Инђије и Ћуприје, делегат из Загреба г. Владимнр Посиловић, управник колске радпонице г. Панта Марковић, надзорни пнжењсрп и већп број чиновика Генералне дирекцпе. | Од Удружења свсчаностп су ппи'суствовали претседннк г. Лаза Лазаревић машински контролор, са члановима управе н великнм бројем I члапова. После освећења спомеп-плоче, г. Протић је одржао један говор. у коме је истакао заслуге машпниста, погинулих у ратовима и одао признање Удружењу, што попггује успомену својнх славно оалих чланова. Затим је претседник Удружења. г. Лазар Лазаргвић, одржао говор, у коме је, између осталог, рскао: — Поставл.ајући ову спомон-пло. чу, памсњену пашем будућем дому , прнвгемено у згради управе ложио- 1 нице, желрли смо да она послужн будућим генерацијама за пример, како треба служитн Краља н Огаџ-, бниу. Испуњавајући једаи део програма цашег рада, осветила смо данас јпву спомеи плочу, на којој * су урејлана имеча наших другова. који су, ( [ вршоћи савсспо своју дужност, прн(помоглп »»стварењу пашег уједињен»а н ослобођсња. Слава им! Г. В. Поснловић кз Загрсба гово-

рио је у пме загребачког удружења н рекао Је: — Сетпмо се недавних вромеиа, када су наши покојни другови жи* всли међу нама н чули звиждук локомотнва! Сетимо се ових жртава, који су жнвот далн за спас Огацбнне! Ова плоча није само сло-мсник палим 1унацима. Она Је и споменик свим машннистима. који упркос елементарннм непогодама савлађују све тешкоће. Наша ће бити дужност да чувамо бриж.гиво ову тужну н свету успомену. Слава овим херојима! Блато на улицама али стан је чист — јер имамо пред вратима КОКОСОВ ОТНРАЧ и у претсобљу КОКОСОВ ЋИЛИМ. То су производи ТКАОНИЦЕ КОКОСА У САРАЈЕВУ КОЈИ СЕ ДОБИЈАЈУ У СВАКО-1 БОЉО.1 РА1ЊИ

ЧД1РАП1 с«

— сШшечЗ ВД&К I ш чл* ШШ,

— ——

кл,<#41

НЛЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

НИКАДА НИЈЕ ДОЦКАН ! Убрзапи темпо живота изнурава живце страховитом брзином. Већина љули бивају ирграно исирплени. Нано старење са својим зиаиима (НЕ* САНИЦА, ПОЛНА СТАВОСТ. НЕРЗОЗА, МАЛАКСАЛОСТ СЛАБО ПАМЂЕЊП), је клрлчтерисгичио за нлше вргме. Већ |едиој од тих појава следе друге. све оие имлју једио исто норекло и проузЈКжују ои1тсћен>> целокупмог организма Хиљлде и хиљаде траже узалудно помоћ. Вре« локутаја 1е нрошло. Насилпа средства поомашују сврху. Тсло мо ^з да створи себи с«оје покрстне силе. Зато је

УПРАПО ЈЕДНА ПРЕКА ПОТРЕВА НАШЕГА ВРЕМЕНА Пружа чооеку поновио не само млалалачку снагу већ препороди локупмн оргаиизам. Даје Вам нову вољу за рад и омогућава приЈатиу старост. Уз пошиљку од 5 динара у маркама п«штапским посллћемо Вам иашу научну разумљивим стилом писану опширну брошуру и упутства. Заступниипоо друштва Пе.ппс, Београд. Чика ЈБубина 7, Загреб, Илииа 31 (пролаз), 862, 1—1

За прлећње

читћен.е крви и против слабог варења уцотребл »аваЈте наш нацноналнн продуи

Вор&а за Манџурију (Јаааа и Квва) Актчелна тонфилмска сензапнја, снимање на лнцу места. Свн сннмцн орнгиначни. Од сутра у КОЛОСИУМУ Од сутра

лечење ПЛАНИНКА-ЧАЈ Баховец Прави само у затвореним н пломбираннм паквтпма с натписом произвођача АПОТЕКА Мг. БАХОВЕЦ Љубљана Одобрено од Мин. соп пол. в вар злр. сап, од пол бр. 2007.